Занимљивости са „језичке периферије“

Ниш – Центар за научна истраживања САНУ и Одсек за српски језик Универзитета у Нишу, објавили су недавно Зборник радова о „Језичкој култури јавног живота“. Обрађене су, поред осталог, нагласне карактеристике електронских медија, језик локалне самоуправе и језик конференција за новинаре. Проф. др Недељко Богдановић са Катедре за српски језик и књижевност Филозофског факултета за „Политику“ објашњава разлог за обраду ових тема:– Језик нишке урбане средине заслужује научну пажњу. Овај крај први је потпао под турско ропство, а последњи је од њега ослобођен, са закашњењем од пола века. Говор нишке околине, разликује се од књижевног српског језика. Док се тај српски језик развијао, Ниш је у том погледу постао далека периферија – загонетна, занимљива и подстицајна за научнике. Просто речено, и данас све што из Ниша, преко језика, стиже у српску културу, и даље је права егзотика.

А шта за Нишлије значи та „егзотика“? То је увек био предмет дивљења, каже проф. Богдановић, и спона која одржава овдашњи живаљ у духовном јединству, али и меланхолични поглед у прошлост. У Скупштини града Ниша, бар када је о језичком изражавању одборника реч, у свим досадашњим сазивима, никада није било досадно. Због тога су одборници и „њихов језик“ заслужили посебну пажњу нишких научника. Догодило се, тако, да је у једној прилици председавајући рекао и следеће:– Без обзира што смо очекивали долазак начелника, а он није дошао, ми ћемо седницу почети са или без његовог присуства.

Други одборник покушао је да се оправда за учешће у дискусији на једној трибини:– Сам себи не могу да објасним, и даље ми није никако јасно како сам баш ја ушао у тој причи.

Његов партијски колега тражио је, рекавши за говорницом да новинари инсистирају на томе, да се догађај објасни до краја. Одборник којем није јасно како је баш он „ушао у тој причи“, изашао је за говорницу и уместо објашњења рекао:– Ја разумем да код новинара постоје разни афинитети. Али, ја мислим да у овом тренутку афинитетима нема места...

Најављујући потребу да се за једну културну манифестацију издвоје средства из градског буџета, одборник у Скупштини града потегао је прави аргумент:– Ово је традиционална смотра која ће се у нашем граду одржати по први пут...

Било је у нишком парламенту расправе и о предлогу надлежних да се центар града очисти од чворака, птица које се „олакшавају“ у лету и то право на главе пролазника, и које само за сат-два знају да аутомобил паркиран под дрветом тако нашарају и уфлекају, да га ни власник не може препознати. Један од одборника је објаснио свој захтев:– Те птице су врло опасне, оне свој терет испуштају директно на људе.

У Нишу је увек било проблема са падежима, а да постоји и међу одборницима нишке скупштине, потврђује следећа дискусија:– Пошто сам сазнао да ћемо разговарати на тој теми, ја сам мало радео на њој и припреман сам за свој наступ. Али, морате да знате да сам пре тога отишао у својој месној заједници и обавио разговоре и са бираче и многе надлежне функционере и одговорне људе.

Када су остали одборници праснули у смех (сасвим „случајно“ овај одборник „са падежом“ био је и члан Градске комисије за културу), из табора једне друге странке о њему је доста увредљиво речено:– Никада, па ни када је био мали, он није био интелигентан, али је зато од када га знамо, веома навалентан.

Устао је трећи одборник, да смири страсти, и рекао:– Ја мислим да скупштина није место да се нагрђујемо са најгрђим нагрђотинама. Најбоље мислим да прекинемо дискусију.

Много сличног може се у Нишу чути на конференцијама за новинаре, које су такође биле „предмет“ истраживања нишких научних радника. Оригиналан пример је обраћање (новинарима) у једној политичкој странци:– Ми смо вас позвали овде да вам кажемо шта мислимо, а ви да л’ ће да нас пуштате, или нећете да нас пуштате у етар и новине, баш нас брига. Ми смо вам рекли шта смо хтели. А ви, како хоћете. Ја бих вам ипак саветовао да нас пуштате. Немој после да вам нисмо рекли.

„Нишки“ језик не изучава се и не истражује први пут, каже професор Недељко Богдановић. На иницијативу академика Павла Ивића, одавно је Пол Луј Тома на Сорбони сачинио студију „Говор Ниша и околних села“. Иако је студија привукла велику пажњу док је припремана, никад, нажалост, није публикована.