Силвана Мангано дошла преко Ченте

Зрењанин – Прве биоскопске представе у тадашњем Бечкереку одиграле су се крајем 19. века. Кроз 20. су се биоскопи отварали и гасили. Кад би се у данашњем главном биоскопу појавили гледаоци са прве представе у Зрењанину сигурно би се разбежали на почетку пројекције, испрепадани модерним звучним, светлосним и другим ефектима. Технологија је учинила своје, али се не би могло рећи да су први љубитељи филма мање уживали од данашњих. Напротив.

Младе раднице зрењанинског Народног музеја историчарка уметности Ивана Арађан и библиотекарка Бојана Видовић дошле су до идеје да се баве историјом градских биоскопа и њиховим репертоаром пошто су нашле колекцију плаката којима су рекламирани филмови од Другог светског рата па до новијег времена, кад је ова забава у граду почела да стагнира. Одлучиле су да припреме изложбу и приликом тог посла наишле на низ интересантних података. Закључују да је Зрењанин имао изузетно богату биоскопску културу. Постоје писани наводи да су прве „покретне слике” приказане давне 1898. године у хотелу „Рожа”, само две године после првог појављивања филма у Београду.

Грађани су у тадашњим биоскопима имали, заправо, прилику да виде сензацију у виду „покретних слика”, на којима су први пут видели далеке пределе Кине, Шпаније, и велелепних градова, попут Париза. Онда су, кажу ауторке, стизале и слике с ратишта и комичне сцене немих умотворина.

Истичу да су се у граду на Бегеју све до 1912. године појављивали путујући биоскопи који су изнајмљивали сале хотела и кафана за приказивање својих представа. Поменуте године отворен је први стални градски биоскоп у сали позоришта, под називом „Модерни биоскоп”. Градски биоскоп гаси се почетком треће деценије, а тек 1924. године почиње да ради биоскоп „Балкан”. Његов оснивач и власник био је Милан Милованов, који се може сматрати утемељивачем биоскопа као институције у овом граду и који се залагао за константни напредак, уградњу и праћење најновијих технолошких достигнућа у овој области. Стога није изненађење што је први звучни филм приказан управо у „Балкану”. У послератном периоду, поред већ постојећих биоскопа, попут „Балкана”, „Војводине” и „Авале”, Зрењанин је могао да се похвали са још неколико нових биоскопа: „Кино баштом”, „Теслом”, „Кристалом”, биоскопом у Дому омладине. Интересантно је да је свако село у зрењанинској општини имало салу која је приказивала филмове. Реч је о задружним домовима у којима су пројекције филмова биле врло честе. Све до појаве телевизије. На популарне биоскопе подсећа велики кинопројектор који се данас чува у Музеју.

Поред тога што је Зрењанин био град биоскопа, био је незаобилазно место за снимање филмова, нарочито током педесетих и шездесетих година прошлог века, а то време је било златна ера и за светску кинематографију. У околини Зрењанина, ваљда због погодних терена, снимљено је на десетине филмова у америчкој, италијанској и српској продукцији . Захваљујући филму „Олуја”, који је сниман у Ченти 1958. године, зрењанинским корзоом прошетала је чувена Силвана Мангано, а из оближњег села Арадац свратио је Џон Форсајт, незаборавни Карингтон из серије „Династија”. Зрењанинци су могли да се друже и с Бебом Лончар, Тарзаном Стивом Ривсом... Све то улази у овдашњу историју кинематографије.

Зрењанин је из века у век прешао с једним биоскопом и кад су се сви остали угасили. Лепо је преуређена сала Комитета где Зрењанинци гасе жеђ за гледањем филмова на великом платну. Кад се већ мислило да ће његовим гашењем које још траје, на жалост многих заљубљеника, град остати без ове врсте забаве, појавио се велелепни тржни центар „Авив”, у којем се налази неколико најмодернијих биоскопских сала. Тамо се налазе и седишта за парове која заклањају од погледа са стране ако се претера у интимностима. Кажу да осетиш потрес, мирис, ако их има на филму. О светлима и музици да се не говори. Ипак, многи жале за „Кристалом” из радничке четврти, где се аплаудирало глумцима с платна а семенке се јеле до миле воље.