Пресно, кувано, печено – пут ка уравнотеженим оброцима

Сирова (пресна) храна се све чешће помиње као алтернатива званичном начину исхране због својих позитивних страна. Негативне као да се занемарују, што говори да још увек трагамо за што бољим начином припреме намирница. И у овом сегменту, важи савет да је права истина не у искључивости, што би значило занемаривање осталих метода припреме намирница, већ у разноврсности и умерености.

Пресна храна искључује термичку обраду, али „дозвољено” је користити проклијало семење, сиреве, кефир и друге ферментисане производе, комбуху, кисели купус. Све што је пастеризовано је забрањено, као и било шта произведено уз коришћење синтетичких пестицида, хемијских ђубрива, индустријских растварача или хемијских адитива. Сирова храна је термички необрађена органска храна. Ово није апсолутно правило, али је пожељна смерница.

Усталиле су се три групе људи „сировњака”.

Прву групе чине вегани који се хране само сировом храном и користе искључиво намирнице биљног порекла, у свежем или благо загрејаном стању (од 40 до 49 степени Целзијуса). Оброке најчешће спремају у блендерима и соковницима. Према теорији заговорника ове исхране, храна се не кува преко поменуте температуре, да би се спречио губитак нутритивних вредности, попут ензима који загревањем деградирају и као „отпад” се појављују токсини. Критичари, са друге стране, сматрају да ензими и други природни протеини који се уносе у организам бивају неутралисани самим процесом варења и тако постају нефункционални.

Друга група су вегетаријанци који се хране пресном храном уз све што једу вегани, али конзумирају и јаја, пилетину, рибу, плодове мора, млечне производе, мед.

Трећа група – месождери хране се пресном храном уз све наведено што узимају вегетаријанци и вегани, али конзумирају и сирово месо. Они су убедљиво најмања група.

Разлози, због чега неко почне да се храни само пресном храном, могу да буду различити, али свакако је један од основних – здравствени.

Међутим, треба истаћи да сваки екстрем у исхрани јесте лош као уосталом и у животу. Особе које се ограниче само на месо, роштиље и брзу храну, могу да рачунају да ће највероватније имати озбиљне кардиоваскуларне болести. Они који се одлуче за сасвим супротно – задесиће их друге муке. Кључ здравља је у умерености и разноврсности.

Сирово веганство није прави пут, као ни сирово вегетаријанство ни сирово месождерство, баш као ни класична исхрана којом се наши људи хране одвајкада, већ комбинована уравнотежена исхрана у којој су заступљене све групе намирница и здрави начини припреме (сирово, кувано, печено).