Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аутобус пун ђака улетео у дневну собу

Аутобус пун ђака улетео у дневну собу
(Фото Драгослав Жарковић)

Десеторо ученика и власник куће повређени су када је школски аутобус пролетео кроз двориште и улетео у кућу на углу улица Бованске и Др Лазе Костића у земунском насељу Бусије, синоћ око 19 часова.

Ова незгода се, наводи ГСП у саопштењу, догодила када је возач путничког аутомобила „голф” ударио у аутобус који му је са раскрснице долазио у сусрет. Од силине удара аутобус пун ђака слетео је са коловоза и завршио у дневној соби породице Манојловић.

Због озбиљнијих повреда лекарска помоћ указана је Милораду Манојловићу, власнику куће, али и дванаестогодишњем дечаку из истог насеља који је због повреде врата, ногу, главе био задржан на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој.

Остала деца су из превентивних разлога прегледана у здравственим установама, али нико од њих није остао на лечењу.

У кући Манојловића затекли смо повређеног Милорада и његову супругу Душанку, а у дневној соби у коју је улетео аутобус, крш и лом, као после земљотреса – обрушен зид покривен најлоном, стуб из ограде који је од силине удара завршио насред собе, искидан намештај, крхотине стакла, порцелана и слојеве прашине.

Неопходна школа у насељу
Јучерашња незгода у Бусијама по ко зна који пут је актуелизовала потребу градње основне школе у овом насељу. Иницијатива родитеља и грађана овог земунског насеља стара је 10 година, а поново је петицијом покренута почетком ове школске године и предата министру просвете и градоначелнику Београда.
– Сваке године у насељу се роди деце за готово два разреда. Они сада путују у школу у Батајницу, али је све већи проблем са уписом првака у неку од три тамошње школе – наводи у саопштењу Светозар Данчуо, житељ Бусија.

Милорад са медицинском „крагном” око врата разговара са комшијама о судару који га умало није коштао главе.

– Било је касно поподне кад сам прилегао на кауч у дну собе да се одморим. Одједном је нешто пукло као бомба. Делови регала и цигле из зида полетели су према мени. Врата ормара ударила су ме у врат, а цигла у ребро. Да сам лежао другачије, цигла би ме погодила директно у главу. Када сам се повратио од првог шока, погледао сам према месту где је био регал и видео рупу и у њој аутобус. У том тренутку зачула се вриска деце и ја сам скочио са кревета и преко оног хаоса у дневној соби истрчао напоље – сведочи Манојловић.

У његовом дворишту стајао је аутобус у коме су деца лупала у прозоре. Манојловићу су одмах у помоћ прискочиле комшије.

– Морали смо да развалимо врата аутобуса да бисмо извукли малишане. Један дечак био је у несвести, а једна девојчица крварила из уста јер су јој у удесу избијена два зуба. Неки ученици били су приклештени између седишта, које смо морали да размакнемо да их извучемо. Дотрчала је и комшиница лекарка Јелена Шарић која се стручно побринула за децу – прича Манојловић и истиче да се није обазирао на себе док је с комшијама и докторком извлачио повређене.

Стигла је затим и Хитна помоћ, полиција и обављен је увиђај.

Несрећа се, како незванично сазнајемо, догодила када је возач „голфа” ушао у раскрсницу иако је предност имао аутобус. Возач школског аутобуса покушао је да избегне директан судар после чега је возилом улетео у двориште и кућу. У аутобусу је било тридесетак ученика који сваког дана путују од куће до школе и назад, јер у овом насељу нема осмолетке.

– На раскрсници се стално дешавају несреће. Обе улице имају знак стоп, али на то возачи не обраћају пажњу као да их нема. Мало, мало па извлачимо неког из возила. Стално сам говорила да ће неко колима улетети у кућу и, ето, десило се. Срећа само да је Милорад жив – прича видно потресена Душанка Манојловић. Њу и њену породицу још од деведесетих пратиле су невоље.

У Славонској Пожеги у Хрватској остали су без три куће и целокупне пољопривредне механизације. Куће су спаљене до темеља, а механизација покрадена. Уз то Милорад је на почетку рата у Хрватској био заробљен и три месеца провео у логору у Осијеку из кога је једва ослобођен.

– Таман смо мислили да смо се мало смирили, а сад ово. Треба ово све поправити пре киша – каже Душанка.

Због ове несреће реаговали су и представници општине Земун који су и организовали школски превоз у сарадњи са ГСП-ом.

– Наша обавеза је да организујемо превоз за децу када у простору од четири километра нема школе, а у Бусијама је нема. После ове несреће, одмах смо се чули са Секретаријатом за саобраћај и Дирекцијом за јавни превоз да се на овој раскрсници постави још знакова за сигнализацију – и вертикалних и хоризонталних. Покушаћемо да учинимо све да се ово питање што пре реши – рекао је Дејан Матић, председник општине Земун.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.