У част Шумадинцима под црвеном заставом

Крагујевац – Шумадијски партизани добили су својеврсну спомен-собу, пошто је  у крагујевачком Дому синдиката, седишту Субнора Крагујевца и Шумадије, отворена трајна изложба личног наоружања бораца и руководилаца Трећег крагујевачког батаљона. Изложба пушака и митраљеза које су носили припадници ове јединице у саставу Прве пролетерске бригаде отворена је у оквиру прославе 75 година од саветовања партизанских команданата из Србије у селу Дулену надомак Крагујевца.

Иако значајно по одлукама које су донете, „Дуленско саветовање” је дуго било занемарено због доминантне југословенске историографије која се, како је овим поводом рекао председник градског и регионалног Субнора Жељко Зиројевић, увек трудила да из свести народа избрише све оно што је имало национални предзнак.

„Дуленско саветовање”, одржано 16. септембра 1941, уједно је и Дан Субнора Крагујевца и Шумадије, чије је чланове, на отварању изложбе, поздравио председник овог удружења Душан Чукић. Нагласивши да је центар Шумадије „исходиште слободарске традиције, чојства и јунаштва нашег народа”, Чукић је указао и на опасности које са собом носе све израженији покушаји ревизије историје.

– Фашисти су војнички поражени 1944/45, али смо сведоци да поново пружају своје ђаволске пипке. Та мрачна идеологија, дуго скривана у неком ћошку, поново се буди. Као организација са 130.000 чланова, Субнор томе мора да се супротстави. Крагујевац јесте место страдања и жртвовања, али и град који уме да слави победу и лепоту живљења. У Израелу постоји Зид плача, као симбол једног непокореног народа, али то је и овај наш зид, на ком свака пушка и митраљез говоре у име једног борца под црвеном заставом који се супротставио фашистима и њиховим слугама. Они су заложили свој живот за слободу отаџбине, а у име потоњих генерација које историју не смеју да забораве, ако желе да имају будућност – рекао је председник Субнора.

Трећи крагујевачки батаљон настао је из Крагујевачког партизанског одреда, који је основан 12. јула 1941. године. Као део Прве пролетерске бригаде учествује у повлачењу преко Игмана, бори се на Сутјесци и Неретви. Командант је био Радисав Раја Недељковић, а политички комесар Мијалко Тодоровић Плави. Трећи крагујевачки батаљон дао је девет народних хероја.

– Јединица је у почетку имала 361 борца. Са уласком у састав Прве пролетерске бригаде, Трећи крагујевачки батаљон броји 563 војника под оружјем. Они су дали пресудан допринос приликом пробоју фронта на Сутјесци – објаснио је Зиројевић.

Осим поменутих, на изложби је представљено оружје које су носили Милан Благојевић Шпанац, Воја Радић, Влада Дрндало, Витомир Вита Јањић, Димитрије Јанковић Цици и Драгослав Ратинац, први погинули борац Трећег крагујевачког батаљона.

Поједине припаднике овог легендарног партизанског одреда добро су упамтили и потомци оних Крагујевчана и шумадијских домаћина који су, одмах по завршетку рата, без суђења, проглашени „народним непријатељем” и стрељани у злогласној „Капислани”.