Србија између Хилари и Доналда

Неизвесности у америчким изборима не би било да се питају српски политичари. Контроверзни бизнисмен и републикански кандидат Доналд Трамп убедљиво би победио 8. новембра Хилари Клинтон, а исте вечери у Скадарлији, уз тамбурице, Трампов тријумф прославили би Војислав Шешељ, Бошко Обрадовић, Ненад Поповић и Милутин Мркоњић, док би Александар Вучић и Расим Љајић бираним речима покушали да утеше Хилари. Срећом по кандидаткињу Демократске партије, избори се не одржавају од Хоргоша до Драгаша па шансе Хилари Клинтон да постане прва председница Америке остају сасвим солидне.  

Новембарски председнички избори вероватно по Србију не би имали ту тежину да један од кандидата није Хилари Клинтон која је својевремено охрабривала супруга Била Клинтона да без одлуке УН бомбардује СР Југославију. Наша земља је имала негативно искуство када су на челу америчке администрације били Клинтонови, јер су били главни спонзори независности Косова. То је разлог зашто су за српску десницу Клинтонови апсолутно непожељни, а њен највећи противник је лидер радикала Војислав Шешељ, свестан да Срби воле да мрзе фамилију Клинтон и да за то имају јако добре разлоге. Лидер радикала, у шали, истиче да ће његова подршка бити пресудна за Трампову победу, јер је позвао све Србе у САД да гласају за републиканског кандидата.

„Уверен сам да ће сви Срби који живе у Америци гласати за њега, јер је он много бољи од Хилари која је оличење зла. Сигуран сам ће мој савет за кога да гласају прихватити и други Американци који цене моју  идеологију”, рекао је Шешељ, који је на почетку вишестраначја организовао митинг подршке америчком нападу на Ирак, нудећи помоћ српских четника у „истребљењу ирачке гамади”.

И у следећем америчко-ирачком рату, Шешељ је своје четнике позивао у рат, али овог пута против САД. Таман када се уживео у улогу дежурног мрзитеља Америке и ЕУ, Шешељ је одједном отворено показао симпатије према једном америчком кандидату за председника носећи мајицу на којој је писало „Гласајте за Трампа, гласајте за будућност Србије”. Овакав перформанс испред Скупштине Београда нису приредиле и присталице Двери и Српске народне партије које такође подржавају Трампа, али из различитих разлога. Тако Бошко Обрадовић сматра да би победом републиканског кандидата био заустављен амерички интервенционизам широм света.  

„Трамп је први амерички политичар на тако високом положају који је рекао много лепих речи о Србима и досадашњу америчку политику према Србији назвао погрешном. То је велики историјски тренутак у америчко-српским односима и ако би таква промена политике према Србији постала владајућа у Белој кући, то би било од огромног значаја за будућност Србије”, истиче Обрадовић, лидер Двери.

Ненад Поповић, председник СНП, са Трампом дели исте ставове о питању миграната, јер обојица у први план стављају безбедност грађана која је угрожена због неконтролисаног прилива миграната у Европу.

„Наши ставови у погледу сарадње САД и Русије такође су веома блиски. Обојица желимо релаксацију односа и сарадњу Русије и САД на очувању мира и стабилности у свету који су угрожени деловањем терористичких организација”, нагласио је Поповић.

Почасни председник СПС-а Милутин Мркоњић, пак, подсећа на деведесете године и улогу Клинтонових у бомбардовању СР Југославије. Он ипак каже да га не интересују амерички избори и то образлаже чињеницом да се спољна политика једне велике земље мења после избора.

„Мени је најважнија Србија и све морамо да урадимо да се развијемо, градимо и повећавамо стандард, а не да губимо време у расправама ко је за нас бољи – Хилари Клинтон или Доналд Трамп. Баш ме брига ко ће победити тамо на изборима и да сам премијер бавио бих се својом државом, а не ко ће доћи после Обаме”, каже Мркоњић.  

Премијер Србије Александар Вучић га неће послушати јер је одлучио да говори на годишњој конференцији Фондације Клинтон у Њујорку од 19. до 21. септембра. Тема скупа, који се одржава само неколико дана пре прве дебате на којој ће Хилари Клинтон одмерити снаге са Доналдом Трампом, јесте „Партнерство за глобални напредак”, а организатори су Хиларин супруг Бил Клинтон и њихова ћерка Челси. Вучићево учешће не би требало да чуди, с обзиром на то да је сарадња СНС-а и Владе Србије са администрацијом САД, односно америчким демократама, последњих година у успону.

Велики противник Вучићевог одласка на Клинтонову конвенцију је аналитичар Драгомир Анђелковић, чији су ставови често блиски напредњацима.

„Премијер вероватно очекује да ће она сигурно победити, па на овај начин покушава да смањи штету коју ће нам учинити. Али Хилари Клинтон према нама неће показати милост без обзира колико се наши политичари трудили да је одобровоље”, наводи Анђелковић.

Бошко Обрадовић је оштрији у осуди и каже да је за њега природно што Вучић подржава Хилари Клинтон. „Очекујем да и Бил Клинтон постане саветник у Вучићевој влади и да на тај начин буде комплетиран списак осведочених србомрзаца који нам се сада лажно представљају као пријатељи”, наводи Обрадовић. 

Саша Радуловић из Покрета Доста је било спушта лопту и наводи да се политика великих сила према малим земљама, као што је наша, гради на дуге стазе и не мења се са сваким председником. Он сматра да се амерички интереси у региону неће променити.

„На нама је да гледамо своје интересе и да их штитимо најбоље што можемо, а то се свакако не ради учешћем премијера у раду дискредитоване приватне фондације Клинтонових. А ако се промени власт, шта онда? Нема приватних пријатељстава у међународним односима. Кад год слушам о „добрим личним односима” са председником неке велике силе као што је САД, посумњам на лоше опште последице по природне ресурсе, буџет или злоупотребу власти у Србији”, истиче Радуловић.

Расим Љајић, председник Социјалдемократске партије Србије, подсећа да се у политици обично бира мање лоше решење између два кандидата и да је то случај и са америчким изборима. Он ипак подржава избор Хилари Клинтон, јер се плаши да би победа Трампа могла да представља додатни ветар у једра екстремној десници на председничким изборима у Француској и Аустрији.

„Свет је у озбиљној друштвеној кризи која се очитава и у америчкој председничкој понуди. Ми као мала земља морамо да сарађујемо с било ким ко на америчким изборима победи и да покажемо минималну дозу државног прагматизма која нам је врло често фалила, јер ту нема никаквих емоција, већ само интерес”, закључује Љајић.