Бити Србин у Србији

Председник Владе Србије Александар Вучић дочекан је у Паризу уз највише државне почасти, на тргу испред меморијалног и музејског комплекса Дом инвалида. Према његовој оцени, свечани дочек је показао да је Србија поново поштована, и да је земља са значајном репутацијом у свету и пријатељској Француској.

„Било је дивно данас бити Србин у Паризу”, истакао је Вучић.

Уочи посете Француској премијер је скокнуо у бугарски град Бургас, где је разговарао с премијерима Бугарске и Мађарске Бојком Борисовим и Виктором Орбаном. Да би се очувала стабилност у региону, неопходно је решити проблем мигрантске кризе, али и наћи решења за енергетска питања. Вучић зна да ће се проблем лакше решити уколико имамо подршку Мађарске и Бугарске и да је сарадња са ове две земље врло битна за Србију.

Ова два најсвежија примера сликовито говоре о упорној и систематској жељи да се поправи слика Србије и учврсти њена позиција у региону и Европи. Тако је у оквиру техничког дијалога Београда и Приштине постигнут договор којим је спречено укидање таблица Републике Србије за подручје Косова и Метохије и договорен продужетак важења статусно неутралних КС таблица. Договор предвиђа да у наредних 12 месеци потпуно несметано функционише режим српских таблица на КиМ и да се оне без сагласности Србије и ЕУ не могу укинути. У овој рунди разговора у Бриселу постигнут је и известан напредак у области договора о ЗСО, као и о телекомуникацијама. Шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, уосталом, тврди да је делегација Београда задовољна постигнутим споразумима.

За разлику од суседа из региона, који под стресом чекају изборе или формирање влада после избора, српски политички брод је у много мирнијим водама а има и ветар у једрима. Изабрана влада се захуктава, покреће многе пројекте и промене, а парламентарна опозиција, гле чуда, не изазива веће конфликте и инциденте. Аналитичар и посланик Ђорђе Вукадиновић, који Србију данас крсти као „вучићевску”, сматра да само широко и принципијелно уједињена опозиција, која то сада није, има неке шансе. У противном, служи само да ауторитарном поретку пружа привид легитимности и да својим трагикомичним „гицањем” код премијера повећава осећај (само)задовољства.

Уосталом, стижу похвале, првенствено важног ММФ-а, за стање у државној каси и убрзан раст привреде. Променили су и прогнозу – уместо 1,8 одсто, сада рачунају да ће економски раст ове године бити 2,5 одсто БДП-а. Разговара се о повећању плата и пензија, што је премијер обећао, и рекао да је ово преломни тренутак за опоравак економије, захваљујући ММФ-у и Светској банци на помоћи и жељи да Србија буде макроекономски уређена земља. И привлачна за инвеститоре и туристе.

Зато нам је недавно пријао опис Београда који је објавио „Њујорк тајмс” – епски ноћни живот, дневно уживање у кафићима, невероватни оброци и уметничко-индустријски округ јесте оно што Београд чини привлачним. Главни град Србије понекад изгледа као рођак немачких метропола, писало је у том утицајном листу.

А да је Србија, поред Швајцарске и Сингапура, једна од земаља с најквалитетнијим кадровима за покретање високотехнолошког пословања, тврди амерички „Хафингтон пост” и препоручује Београд као место у којем стручњаци из домена дигиталних технологија отварају канцеларије и радо користе све потенцијале талентованих програмера који говоре енглески језик и имају добар смисао за хумор. Србија је само током 2015. године произвела софтверске услуге у вредности од 678,3 милиона евра. С обзиром на то, наводи се у тексту, процењује се да 30.000 програмера може одмах да крене да ради за плату дупло већу од државног просека.

Али да се не заборави, послодавци и синдикати су тек за неколико динара повећали минималну цену сата рада (на један евро и још мало). А струја је поскупела за 3,8 одсто.

Свака медаља има наличје, па тако треба да се зна и податак да у Србији 62 одсто незапослених младих људи нема никакво радно искуство, а 150.000 у доби између 16 и 24 године нити се школује, нити игде ради. Ипак, повећана је стопа запослености младих и данас износи око 19,7 одсто, а у истом кварталу прошле године износила је око 16 одсто. Подаци показују да осам одсто ученика који заврше основну школу не наставе школовање. Највећи дефицит у кадровима имају металска и електроиндустрија, пољопривреда, текстилна индустрија, грађевинарство...

Уз све то, у Србији је забележен највећи негативни природни прираштај у последњих 70 година. Мање нас је за 38.000. У Европи је од нас лане већу негативну стопу природног прираштаја имала само Бугарска. У периоду 1992–2015. укупан број умрлих већи је од броја живорођених за 626.000. То питање требало би највише и озбиљно да забрине наше предводнике у будућност.

Српски политички брод плови, љуља се, али и избегава хриди. Имамо, да се похвалимо, кандидата у плеј-офу за председника УН, имамо и Параду поноса, која се данас завршава дефилеом, надамо се без разбијених глава, владу која ће ускоро недељу дана заседати у Нишу, а спремамо се за председничке изборе на пролеће, што је и тако далеко, али и тако близу, у зависности од тога ко, како, зашто и из које визуре гледа на Србију на почетку ове јесени.