Не бледи слика логора Лора

Никшић –Родбина и пријатељи погинулих Никшићана и страдалника из других места Црне Горе били су јуче у прилицида на „Сцени 213” виде документарни филм о Лори под називом „Мученици” аутора Дениса Цветичанина. У сали, нажалост, није било људи из власти, управо оних који су почетком деведесетих послали позив тим младим људима да у то време бране отаџбину.

Уз родбину страдалих били су чланови удружења бораца из Никшића и Подгорице, бивши заточеници Лоре и других хрватских затвора Вукан Ковач, представник Удружења логораша Источне Херцеговине, Страхиња Живак, бивши логораш и представник Центра за истраживање ратних злочина, човек који је у минулом рату био заробљен и мучен и коме су Муслимани и Хрватина зверски начин убили два сина. Потресне приче из Лоре казивао је и Дамјан Трипковић, који, како рече, још осећа последице злогласне Лоре, али и других казамата.

– Још су ми пред очима сцене злочина, џелати,убијања и понижавања. Не могу да заборавим када су у моју ћелију убацили тројицу резервиста из Никшића. Били су у модрицама и у крви. Једном од њих извадили су око. Видео сам и друге исечене и мучене. Био је то пакао –потресно је сведочио Дамјан Трипковић.

Родбини погинулих, борцима последњег рата и њиховим пријатељима који су након приказивања филма учествовали на трибини „За истину и правду”, коју су организовали Удружење бораца ратова од 1990. Црне Горе и Удружење логораша из Источне Херцеговине, обратили су се и Борислав Хамовић и Весо Деретић, такође логораши.

Страхиња Живак је провео у затвору у Сарајеву 30 месеци. Причао је о најтежем тренутку у животу који му се догодио у времену док је био у заточеништву.

–Био сам у ћелији када су ми саопштили да су ми два сина убили Муслимани и Хрвати. Заклео сам се Богу да га нећу молити за своју смрт, већ да останем жив како бих сведочио о злочинима. Данас тугујем и пишем, свестан да живимо у времену у коме се до истине споро долази. Овај и други филмови, као и књиге, отвориће очи онима који су жмурили над судбином српског народа – рекао је Живак.

Он се скупу обратио и питањем: зашто се скрива истина о српским жртвама, износећи податак да је пре Сребренице број убијених Срба износио 10.200, а после ње више од 3.000 што довољно говори ко је жртва, а ко џелат. Од 8.000 страдалника у Сребреници, на првим наредним изборима гласало је њих хиљаду, рекао је Живак.

–Црногорски медији увелико причају о затвору Морињу, праве се репортаже, а тамо није убијен ниједан човек. У Лори је зверски мучено и убијено више од 70 људи, међу којима је било и грађана Црне Горе. Нећемо дозволити да истина не буде откривена, наћићемо начина да она буде приказана –поручио је Радан Николић, председник црногорског Удружења бораца ратова од 1990. године.

Он је истакао да ће у овој години бити реализован пројекат „Ратни ветерани као заговарачи мира”.

Када је реч о страдању црногорских резервиста, 14 припадника никшићко-шавничке групе после измештања са места злочина и најмање три премештања на друге локације, пронађени су посмртни остаци на територији БиХ у периоду од 1993. до 2006. године. Места масакра, ликвидације и пут костију црногорских резервиста су од Лоре, преко Купреса, Дувна, Мостара, Чапљине до Требиња. Због пасивног односа црногорских државних органа непознато је када ће се званична Црна Гора обратити БиХ са захтевом да се поведе истрага о тортури над шесторицом припадника никшићко-шавничке групе у априлу 1992. године, околностима прекопавања и проналажења посмртних остатака 14 убијених. Реч је о Душану Баровићу, Луки Адзићу, Луки Газиводи, Боривоју Зиројевићу, Ранку Вујовићу, Драгоману Докнићу, Драгану Јаковљевићу, Павлу Поповићу, Милошу Пеуновићу, Ратку Симовићу, Неђељку Јанковићу, Миљану Шушићу, Радивоју Петковићу и Радомиру Вулићу.

Аутор филма „Мученици” Денис Цветичанин рекао је да намерава да сними још један документарни филм под називом „Јаук” о судбини Страхиње Живака, чија су два сина на најсвирепији начин убијена. Поручио је да ће се на филмској траци наћи и прича о страдањима црногорских резервиста и дочека њихових посмртних остатака у Никшић.