Месец српске културе у Мађарској

Специјално за „Политику”
Будимпешта –У Будимпешти и још неколико градова у Мађарској, у току је манифестација „Месец српске културе” са низом разнородних програма, које организује Српски културни центар у сарадњи са бројним установама и организацијама из Мађарске и из Србије.

Тако је у петак, 23. септембра, у библиотеци Института за словенске и балтичке језике Филозофског факултета државног Универзитета „Етвеш Лоранд” у Будимпешти, одржан округли сто на тему „Kако сачувати и развијати српски језик и културу у расејању”. На скупу чији је домаћин био Смер за српски језик и књижевност овог факултета, учествовали су проф. др Драган Никодијевић, проректор за науку Универзитета „Џон Незбит”, народни посланик и књижевник Александар Чотрић, песник и власник издавачке куће „Арте” Миодраг Јакшић, директор Српског културног центра у Будимпешти Милан Ђурић, сатиричари и уредници у „Политици” и „Вечерњим новостима” Драгутин Минић Карло и Бојан Љубеновић, главни и одговорни уредник Другог програма Радио Београда и књижевник Радоман Кањевац, уредник Српске редакције мађарског радија Предраг Мандић, писци из Франкфурта Љубиша Симић, Славица Мастикоса, Ружа Мијовић и Злата Икановић и, у улози домаћина, професори државног универзитета у Будимпешти др Александар Урком и др Драган Јаковљевић.

Циљ Смера за српски језик и књижевност и Српског културног центра у Будимпешти, као суорганизатора, био је да се стручном дебатом на академском нивоу, утврди садашње стање на пољу учења српског језика и развоја књижевности и културе Срба у расејању, а затим да се укаже на могућности, путеве и начине интензивирања рада на очувању језика и културе, као основних одредница идентитета једног народа.

Према речима др Александра Уркома и Милана Ђурића, округли сто је, такође, имао за циљ и да стручној и широј јавности пренесе поруку да је потребно израдити програм – манифест – за развој српског језика и културе, који би требало да садржи теоријска начела и понуди препоруке за побољшање институционалне сарадње и дугорочни развој језика, књижевности и културе у нашем расејању.

На готово трочасовном скупу, који је протекао у врло активном и конструктивном разговору и размени мишљења и искустава, утврђене су значајне смернице и препоруке за културни развој Срба у расејању. Учесници округлог стола били су сагласни у томе да се позитивни примери могу добити у нашем непосредном окружењу и да би стога било од великог значаја сагледати технике и резултате других народа у региону у очувању и подршци развоја своје дијаспоре, свог расејања.

Kао закључак округлог стола, истакнута је потреба да припадници српског народа изван Србије мобилишу сопствене снаге и активније се посвете раду на очувању и развоју српског језика, као што се то ради у појединим институцијама и удружењима у расејању, чији су представници овом приликом изнели своја искуства.

Остим тота, истакнута је неопходност да се још више назначи потреба за свеобухватном националном кампањом и већом бригом матице за ово питање, које је, по мишљењу учесника скупа, кључно за опстанак Срба у расејању, којих данас, како се процењује има око четири милиона.

Већина учесника округлог стога, широј публици се представила сутрадан, у суботу 24. септембра, у својству књижевних стваралаца, на традиционалном „Пештанском књижевном омнибусу”, казујући своје стихове или краћа прозна остварења са позоришне сцене Српског културног центра, који се налази у самом центру мађарске престонице. Придружили су им се аутори из Мађарске Радивој Галић, Драгана Меселџија, Грга Олах и Габор Бенце, затим Даница Додић из Француске, Александра Радаковић и Предраг Јакшић из Србије и Неда Гаврић из Републике Српске, а представљена је и по поезија Светлане Матић из Аустрије.

У оквиру ове мултимедијалне вечери наступио је и Мали хор Српског културног удружења „Просвјета” из Беча, који је у Будимпешту допутовао специјално за ову прилику. Публика је имала прилике да погледа и документарни филм о Сави Бабићу, познатом преводиоцу, књижевнику и оснивачу катедре за хунгарологију на Филолошком факултету у Београду, чији су аутори Снежана Миливојевић и Ђорђе Шибалин.