Албанско насиље награђено државом

Данас се навршава четири године од нереда на Косову и Метохији у којима је од 17. до 19. марта 2004. погинуло осам Срба и 11 Албанаца, рањено и повређено 954 особа, из домова је протерано близу 4.000 Срба, етнички је очишћено шест градова и девет села, а порушено је или запаљено 935 кућа Срба и 10 друштвених објеката (школе, домови здравља, поште...). Посебна мета Албанаца били су духовно наслеђе и градитељска баштина српског народа, па је срушено, запаљено или тешко оштећено 35 верских објеката, међу којима 18 споменика културе, а оскрнављена су три српска гробља.

Повод за погром била је кампања албанских медија у којој су локални Срби оптужени да су отерали у смрт три албанска дечака из села Чабра код Зубиног Потока тако што су их псима натерали преко реке Ибар, али је истрага Унмик полиције утврдила да су оптужбе лажне. Албанци су, не чекајући истрагу, започели протесте у јужном делу Митровице, а у сумрак су напали Србе на северу града. Насиље и напади Албанаца пренели су се убрзо јужније у село Чаглавицу код Приштине, Лапље Село, Липљан, Обилић, Косово Поље, да би се потом на мети разуларених екстремиста нашла српска села, као и градови широм покрајине – Гњилане, Урошевац, Ђаковица, Призрен...

(/slika2)Представници међународне заједнице оценили су тада да је „етнички мотивисано насиље” над Србима било „планирано и добро оркестрирано”, али се испоставило да више од 20.000 припадника међународних снага није било спремно или није хтело да га спречи. Напади Албанаца изазвали су демонстрације у градовима Србије, а у Београду и Нишу су најекстремнији запалили џамије. После погрома над Србима, ухапшено је 270 Албанаца, а 143 особе су осуђене, од којих 67 на вишегодишње казне затвора, али не и главни актери из политичких структура и редова бивше ОВК. Упркос обећањима о брзом повратку у домове, већина жртава мартовског насиља и даље живи у колективним центрима, контејнерским насељима или туђим кућама у статусу „интерно расељених”.

Политички представници косовских Срба оценили су јуче у изјавама Танјугу да је застрашујуће што су косовски Албанци, четири године након погрома над Србима, од дела међународне заједнице награђени државом и што нико од организатора мартовског насиља из 2004. није одговарао за недела.

Председник Српског националног већа северног Космета Милан Ивановић изјавио је да Унмик све време пристрасно сакрива злочине и насиље које се догодило на Космету и на тај начин крши Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација.

„Јоаким Рикер показује колико је строг када су питању протести радника правосуђа у Косовској Митровици, ускраћује право на слободу кретања када је у питању железнички саобраћај, дискриминаторски се понаша када су у питању Срби полицајци”, рекао је Ивановић.