Петар Кочић први пут на француском

Електронски часопис „Сербика”, који излази на француском језику и чија је главна мисија да промовише српску књижевност и културу у франкофоном лингвистичком простору, јединствена је публикација овога типа у Европи и свету. Овај оригинални часопис само je део једног ширег пројекта који је, у оквиру истраживачких активности на Универзитету Монтењ у Бордоу, конципирао и покренуо 2011. године др Миливој Сребро, професор на Катедри за словенске студије на овом универзитету. Замишљен као својеврсна електронска енциклопедија о српској књижевности, пројекат „Сербика” је већ на почетку изазвао пажњу универзитетских и славистичких кругова у Француској, а данас слови као референтни извор информација о нашој књижевности у целој франкофоној културној сфери.

У току само пет и по годинa постојања, „Сербика” je објавила 17 бројева електронског часописа који су конципирани као тематски блокови замишљени тако да дају свеобухватан увид у стваралаштво најзначајнијих српских књижевника, класика, али и модерних и савремених писаца. До сада су, између осталих, објављени тематски бројеви посвећени српској средњовековној књижевности, Његошу, Стерији, Дучићу, Андрићу, Црњанском, Павићу, С. Велмар Јанковић, Пекићу, Душану Ковачевићу, Албахарију...

Последњи број (август и септембар) „Сербика” је посветила Петру Кочићу, поводом обележавања стоте годишњице од смрти овог великог писца, хуманисте и народног трибуна. Број отвара студија Миливоја Сребра, специјално писана за француске читаоце, а затим следи више критичких огледа и есеја које је за ову прилику превео са српског еминентни преводилац Ален Капон. Међу њима се издвајају текстови Јована Скерлића, Иве Андрића, Коље Мићевића и Станише Тутњевића који осветљавају Кочићево дело из разних углова стављајући акценат на однос овога писца према језику, националној традицији, српској реалистичкој приповеци и поетици модернизма, или пак праве занимљиве паралеле између Кочића и Андрића, родоначелника уметничке новеле у Босни и његовог „наследника”, највећег мајстора – приповедача српске књижевности такође пореклом из Босне.

Централни део овог тематског броја посвећен је Кочићевим приповеткама у преводу Бориса Лазића, међу којима се налазе и антологијске новеле „Јаблан”, „Мрачајски прото” и „Кроз мећаву”, а посебно место је резервисано за „Јазавца пред судом” који је зналачки превео Радивој Сребро. Од осталих прилога објављених у овом броју треба још издвојити широк избор из Кочићевих „Писама из затвора” у изванредном преводу Алена Капона. Значај ових превода, као и темата у целини, утолико је већи када се зна да, и поред несумњивих уметничких вредности, ниједно дело овога нашег врсног реалистичког писца није до сада преведено ни објављено у Француској!

Тематски број који је „Сербика” посветила Петру Кочићу издваја се и по томе што је он, поред електронске верзије, објављен и у папирној верзији, у облику монографске публикације. Монографија је објављена као плод међународне сарадње Универзитета Монтењ у Бордоу и Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, и недавно је представљена у Бањалуци у оквиру манифестације „Кочићев збор”.

Поводом изласка из штампе ове монографије, која носи наслов „Петар Кочић – сто година после”, оснивач и главни уредник „Сербике” др професор Миливој Сребро каже: „Тематски број, односно монографија, о Петру Кочићу је добар пример успешне међународне сарадње коју је остварио мој универзитет са једном српском културном институцијом и могао би да послужи као модел у представљању наше националне културе у иностранству. Овако амбициозни пројекти, какав је„Сербика”, могу дугорочно да опстану и врше своју промотивну мисију само ако имају трајну подршку српских државних институција”.

Сребро се у авантуру звану „Сербика” упустио пре неколико година, али тек када је добио уверавања из Министарства културе Србије да су они заинтересовани да, у партнерству са Универзитетом Монтењ, финансијски потпомажу овај дугорочни пројекат. И заиста, Министарство културе Србије издвојило је неопходна средства. Међутим, у тренутку док се радило на формалностима око трансфера те субвенције, новац предвиђен за „Сербику” волшебно је нестао... Пре две године су добили једнократну, симболичну суму, а потом опет остављени да се сналазе како знају и умеју. Пројекат је успео да опстане захваљујући искључиво разумевању и подршци француског универзитета и, наравно, великом ентузијазму сарадника „Сербике”. Али овакви амбициозни и далекосежни пројекти не могу, наравно, функционисати само захваљујући ентузијазму. Сребро се нада да ће се Министарство културе Србије укључити у ову заједничку мисију представљања националне културе утицајним земљама европског Запада.

Подетимо на крају да се „Сербика” може читати на адреси: www.serbica.fr