Печење, ћевапи, кобаје, ајвари и киселе паприке за вегане

Вегани су одахнули – најављивани „напад” милитантних група „месождера” с „Фејсбука”, наоружаних виршлама, заобишао је отварање другог „Бегевеге” фестивала на Тргу Николе Пашића.

Провокације групе људи с друштвених мрежа организатори тродневне манифестације ни раније нису узимали за озбиљно, а „претње” виршлама схватили су као неслану шалу.

За сваки случај, ако са стране долети и нека прерађевина од меса, са собом су повели кућне љубимце који би их у сласт појели, објашњава Снежана Миловановић из организације.

– Чудна је то како кад неким људима кажеш да си веган, гледају те као да им отимаш тањир из руку. Овај фестивал има циљ да разбије предрасуде и да комуницира с грађанима. Желимо да подржимо произвођаче биљне хране, који не користе инсектициде и пестициде, али и да покажемо моћ здраве исхране која не угрожава друге становнике наше планете, као што су животиње – каже Миловановић и додаје да се вегани боре против „специзма”, омаловажавања било које врсте, и залажу се за то да и животиње, као и људи, имају права на слободан живот у својим природним стаништима.

Смотру је отворила балетска тачка уметнице Милице Матовић, одевене у костим с великим зеленим листовима, а посетиоци и љубитељи ове врсте исхране одмах су се размилели по околним штандовима тражећи за себе биљне производе на штандовима педесетак излагача.

Вегани не пију вина која се бистре беланцетом и рибљим мехурима, па су имали прилике да дегустирају специјално филтрирана, неживотињска вина. Хране је било у изобиљу – представљене су кобасице, кулен, фалафел, чварци, сиреви, ћевапчићи, вегетаријанско печење... произведени од леблебије, сунцокрета и сочива, који су се могли пазарити по цени од 80 динара за 100 грама.

Продавала се и и храна која је већ одавно део српске кухиње, поготово у зимском периоду – кувани парадајз (150 динара), ајвар (500 динара), паприка за зимницу (1000 динара), а на рафовима се нашло и обиље зачина који су неизоставни у вегетаријанској исхрани.

– У тлу постоји доста животиња и ми се залажемо да и оне живе до своје физичке смрти. Земљу обрађујемо с поштовањем – сваке три године пуштамо је да се одмара, не третирамо је ни стајским ни вештачким ђубривом и нипошто је не оремо и не копамо, већ је обрађујемо посебним алатом који је не преврће – објашњава Елеонора Брбаклић из Удружења за развој мирољубиве пољопривреде, на чијем су се штанду нашли сирупи, џемови, пекмези... произведени у складу с природом.

Фестивал ће трајати данас и сутра, од 10 до 22 часа.

Помоћ крави Алми

Приход од фестивала, као и прошле године, намењен је за издржавање шестогодишње краве Алме.

Ова животиња прво је била у власништву ПКБ-а, али пошто није имала потомство, проглашена је за економски неисплативу и поклоњена Ветеринарском факултету.

Велики број студената није желео да вежба на живом створу. Окупили су се, контактирали са заштитницима животиња, скупили новац и факултету, у замену за Алму, поклонили симулатор у вредности од око 1000 евра, објашњава Снежана Миловановић.

Крава сада ужива у заслуженој пензији у војвођанском селу Ђурђеву, где је и не музу, а за њено издржавање годишње се потроши више од 1.500 евра, који се прикупљају на фестивалу.