„Просвета” спремна за нови почетак

Издавачко предузеће „Просвета”, највећи издавач бивше Југославије, после неуспеле приватизације 2009. и недаћа којима није било краја, спремна је за нови почетак. Решењем Привредног суда у Београду, које је крајем септембра стигло у Кнез Михаилову 12, прихваћен је Унапред припремљени план реорганизације (УППР ), чиме је пословодству „Просвете” пружена прилика да докаже да предузеће може да послује у нормалним тржишним условима и испуњава све своје обавезе.

Решењу Привредног суда претходио је закључак Владе Србије, којим су државна предузећа – повериоци, обавезана да потраживања у вредности од 215 милиона динара која имају према „Просвети” претворе у капитал. Остали део великог дуга, који је укупно износио више од 400 милиона динара, претворен је у акције. Акцијама је покривен и део дуга приватним потражиоцима, тако да је за исплату дуговања издавачима за продате књиге, продате слике галеристима, неисплаћене рачуне штампарима, остало да се плати нешто више од 14 милиона динара.

– Влада је прихватила наш План реорганизације зато што је био реалан и зато што је омогућавао да се једно од предузећа чија је приватизација својевремено означена сумњивом, спасе од пропасти – каже за „Политику” Драган Миленковић, директор, који је на то место дошао конкурсом.

– „Политика” је у неку руку мој лист, јер сам са њом деценијама сарађивао као новинар Танјуга, а у нашој породици се чита од како знам за себе. Драго ми је да читаоце „Политике” овим путем могу да обавестим да су недаће, са којима се борила „Просвета”, а о којима се често писало, коначно прошле.

Међу највећим повериоцима били су: Фонд за развој (67 милиона динара), Министарство финансија – за порезе и доприносе (53 милиона), Пословни простор Стари град – за кирију (28 милиона), Градска управа Београда – порез на имовину, грађевинско земљиште и таксе (9,6 милиона) и Фонд ПИО (3,2 милиона). Дуговање приватним потражиоцима биће врло брзо исплаћено продајом књижаре на Копаонику, а аукција за ово веома атрактивно место у Конацима заказана је за 18. октобар.

Миленковић подсећа да је ИП „Просвета”, основана у децембру 1944. као државно издавачко предузеће. Запослени у њој и њени аутори били су међу највећим именима српске и југословенске културе, а на њиховим делима су одгајане и образоване генерације. „Просвета” је била готово уништена исхитреном приватизацијом, током које је за само годину дана распродата скоро целокупна њена имовина, запослени нашли спас у отпремнинама, а ова издавачка кућа остала са само две књижаре у Београду – „Геца Кон” у Кнез Михаиловој и „Либеро Маркони” на Врачару, као и књижаром на Копаонику.

– Исте године када је донета одлука о приватизацији, само неколико месеци раније, Влада Србија је 2009. књижару „Геца Кон” прогласила културним добром, што је, у ствари, „Просвету” одржало у животу – каже Миленковић. Као културно добро, књижара површине око 600 квадратних метара у центру града, није могла да буде продата, па је сада ту њено седиште и главни извор прихода. Јер „Просвета”, иако у власништву државе, са око 70 одсто удела у њеном капиталу, од државе никада није добијала ни динара дотација, субвенција, нити било какву помоћ. Од свакодневног промета исплаћују се сва потраживања.

Руководство „Просвете”, додаје наш саговорник, покушава да првим потезима поврати поверење издавача, који би у њеним књижарама продавали своја издања, али и да се ослободи баласта залиха. У магацину „Просвете” има чак 400.000 књига, а међу њима је много вредних издања, која би могла да се нађу у рафовима библиотека у земљи и дијаспори, уз помоћ спонзора и институција и појединаца добре воље. У Паризу је пре две године основана „Група за спас ’Просвете’”, сачињена од српских интелектуалаца из дијаспоре, али „Просвета” рачуна и на сарадњу са државом у свом даљем процесу оздрављења.

У разговору са новим министром културе и информисања Владаном Вукосављевићем, директор Миленковић је ових дана покренуо питање 260 м2 простора који деценијама користи позориште „Бошко Буха”, а који је у својини „Просвете”.

– Ми смо сада у спору са државом, која је покушала да оспори наше власништво, али чињеница да без потписа руководиоца „Просвете” недавно није могла да крене реконструкција Позоришта „Бошко Буха”, говори о правом стању. Министар Вукосављевић је са интересовањем саслушао моју понуду да се „Просвети”, уместо тог, споразумно додели неки простор у граду, па сам већ написао писмо кабинету премијера, министру културе и градоначелнику Београда, у коме сам изнео тај предлог. Позитивна одлука би значајно могла да помогне и економском оснажењу „Просвете”.

О помоћи „Просвети” да реновира ову књижару и да у њој боље послује разговора се и са „Лагуном”, једним од најјачих српских издавача. Већ је дошло до неких првих договора, а знања „Лагуне” из модерне књижарске технологије, као и нова опрема, помогли би „Просвети” да много боље послује и да, после 18 месеци, на колико је „орочен” УППР, докаже да може да самостално живи и делује као сваки привредни субјект.