„Prosveta” spremna za novi početak

Izdavačko preduzeće „Prosveta”, najveći izdavač bivše Jugoslavije, posle neuspele privatizacije 2009. i nedaća kojima nije bilo kraja, spremna je za novi početak. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu, koje je krajem septembra stiglo u Knez Mihailovu 12, prihvaćen je Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR ), čime je poslovodstvu „Prosvete” pružena prilika da dokaže da preduzeće može da posluje u normalnim tržišnim uslovima i ispunjava sve svoje obaveze.

Rešenju Privrednog suda prethodio je zaključak Vlade Srbije, kojim su državna preduzeća – poverioci, obavezana da potraživanja u vrednosti od 215 miliona dinara koja imaju prema „Prosveti” pretvore u kapital. Ostali deo velikog duga, koji je ukupno iznosio više od 400 miliona dinara, pretvoren je u akcije. Akcijama je pokriven i deo duga privatnim potražiocima, tako da je za isplatu dugovanja izdavačima za prodate knjige, prodate slike galeristima, neisplaćene račune štamparima, ostalo da se plati nešto više od 14 miliona dinara.

– Vlada je prihvatila naš Plan reorganizacije zato što je bio realan i zato što je omogućavao da se jedno od preduzeća čija je privatizacija svojevremeno označena sumnjivom, spase od propasti – kaže za „Politiku” Dragan Milenković, direktor, koji je na to mesto došao konkursom.

– „Politika” je u neku ruku moj list, jer sam sa njom decenijama sarađivao kao novinar Tanjuga, a u našoj porodici se čita od kako znam za sebe. Drago mi je da čitaoce „Politike” ovim putem mogu da obavestim da su nedaće, sa kojima se borila „Prosveta”, a o kojima se često pisalo, konačno prošle.

Među najvećim poveriocima bili su: Fond za razvoj (67 miliona dinara), Ministarstvo finansija – za poreze i doprinose (53 miliona), Poslovni prostor Stari grad – za kiriju (28 miliona), Gradska uprava Beograda – porez na imovinu, građevinsko zemljište i takse (9,6 miliona) i Fond PIO (3,2 miliona). Dugovanje privatnim potražiocima biće vrlo brzo isplaćeno prodajom knjižare na Kopaoniku, a aukcija za ovo veoma atraktivno mesto u Konacima zakazana je za 18. oktobar.

Milenković podseća da je IP „Prosveta”, osnovana u decembru 1944. kao državno izdavačko preduzeće. Zaposleni u njoj i njeni autori bili su među najvećim imenima srpske i jugoslovenske kulture, a na njihovim delima su odgajane i obrazovane generacije. „Prosveta” je bila gotovo uništena ishitrenom privatizacijom, tokom koje je za samo godinu dana rasprodata skoro celokupna njena imovina, zaposleni našli spas u otpremninama, a ova izdavačka kuća ostala sa samo dve knjižare u Beogradu – „Geca Kon” u Knez Mihailovoj i „Libero Markoni” na Vračaru, kao i knjižarom na Kopaoniku.

– Iste godine kada je doneta odluka o privatizaciji, samo nekoliko meseci ranije, Vlada Srbija je 2009. knjižaru „Geca Kon” proglasila kulturnim dobrom, što je, u stvari, „Prosvetu” održalo u životu – kaže Milenković. Kao kulturno dobro, knjižara površine oko 600 kvadratnih metara u centru grada, nije mogla da bude prodata, pa je sada tu njeno sedište i glavni izvor prihoda. Jer „Prosveta”, iako u vlasništvu države, sa oko 70 odsto udela u njenom kapitalu, od države nikada nije dobijala ni dinara dotacija, subvencija, niti bilo kakvu pomoć. Od svakodnevnog prometa isplaćuju se sva potraživanja.

Rukovodstvo „Prosvete”, dodaje naš sagovornik, pokušava da prvim potezima povrati poverenje izdavača, koji bi u njenim knjižarama prodavali svoja izdanja, ali i da se oslobodi balasta zaliha. U magacinu „Prosvete” ima čak 400.000 knjiga, a među njima je mnogo vrednih izdanja, koja bi mogla da se nađu u rafovima biblioteka u zemlji i dijaspori, uz pomoć sponzora i institucija i pojedinaca dobre volje. U Parizu je pre dve godine osnovana „Grupa za spas ’Prosvete’”, sačinjena od srpskih intelektualaca iz dijaspore, ali „Prosveta” računa i na saradnju sa državom u svom daljem procesu ozdravljenja.

U razgovoru sa novim ministrom kulture i informisanja Vladanom Vukosavljevićem, direktor Milenković je ovih dana pokrenuo pitanje 260 m2 prostora koji decenijama koristi pozorište „Boško Buha”, a koji je u svojini „Prosvete”.

– Mi smo sada u sporu sa državom, koja je pokušala da ospori naše vlasništvo, ali činjenica da bez potpisa rukovodioca „Prosvete” nedavno nije mogla da krene rekonstrukcija Pozorišta „Boško Buha”, govori o pravom stanju. Ministar Vukosavljević je sa interesovanjem saslušao moju ponudu da se „Prosveti”, umesto tog, sporazumno dodeli neki prostor u gradu, pa sam već napisao pismo kabinetu premijera, ministru kulture i gradonačelniku Beograda, u kome sam izneo taj predlog. Pozitivna odluka bi značajno mogla da pomogne i ekonomskom osnaženju „Prosvete”.

O pomoći „Prosveti” da renovira ovu knjižaru i da u njoj bolje posluje razgovora se i sa „Lagunom”, jednim od najjačih srpskih izdavača. Već je došlo do nekih prvih dogovora, a znanja „Lagune” iz moderne knjižarske tehnologije, kao i nova oprema, pomogli bi „Prosveti” da mnogo bolje posluje i da, posle 18 meseci, na koliko je „oročen” UPPR, dokaže da može da samostalno živi i deluje kao svaki privredni subjekt.