Податак о кориснику кошта два до четири евра

Да ли је случајност то што сам само два дана од када сам отворио рачун у једној београдској банци и оставио им свој мејл добио електронском поштом понуду две фирме које ме никада раније нису контактирале? Када сам их питао одакле им моја адреса нису одговорили, али ме више нису ни узнемиравали.

Сумњам да им је банка продала мој контакт чим сам изашао из експозитуре, пожалио се недавно наш читалац поводом све чешћих сумњи да се у Србији увелико тргује личним подацима.

Питање безбедности личних података грађана поново је покренуто после одлуке Родољуба Шабића да се озбиљније позабави случајем трговања подацима породиља из Новог Сада које су затрпаване поклонима и рекламним материјалом фирме која промовише адаптирано млеко за бебе.

Надзор ће, како je речено, бити покренут над фирмама – „Medis Pharma” (дистрибутер млека) и „Care Direct” (маркетиншка агенција) које су, према досадашњим сазнањима, умешане у овај случај.

Тако је расветљено оно о чему се, до сада, углавном нагађало – да у Србији увелико послују компаније чија је једна од основних делатности прикупљање базе података о потрошачима и њихова даља препродаја.

Као и да је реч о легалном бизнису уколико грађани дају пристанак „у писаној форми” да су сагласни да се тим подацима тргује. Да ли вас је ико икада питао да ли пристајете на тако нешто? 

Шабић је открио и да је у Централном регистру повереника фирма „Care direct”, пре пет година, пријавила збирку „Евиденције породиља” и да ове податке обрађује још од 2003. године, пре ступања на снагу Закона о заштити података о личности.

Али, да су се тада изјаснили да се подаци о породиљама обрађују на основу њиховог пристанка и да нема других корисника података.

Стручњак за пословну примену интернета Драган Варагић, каже да се трговина личним подацима на свим тржиштима одвија на два начин. Први је легалан и изузетно заступљен на интернету.

– Имате много бесплатног садржаја, а да бисте га преузели морате да оставите личне податке. На основу услова, које ретко ко прочита, наводи се да их изнајмљују или дају трећим лицима. То је она прича о Фејсбуку и вечито питање како они остварују толике профите. Има људи који су спремни много тога да дају да би дошли до нечега – каже Варагић. Друга варијанта је илегална и функционише још од деведесетих година прошлог века, такозвани „спем”, односно када вам се неко неодобрено обраћа тако што је ваше податке покупио из неке базе и то је, истиче, нешто што се код нас никада није санкционисало, а многи од тога одлично зарађују. 

– Када говоримо о интернету, податке најбоље плаћају фирме из области медицине. Један квалификован контакт, то значи права особа из циљне групе, кошта и више од четири евра. Уобичајена цена на тржишту таквих података је између два и четири евра – открива наш саговорник. Како каже, тај бизнис потпуно лепо функционише посебно у окружењу као што је наше. Када се компанија угаси, подаци остају највредније чиме она располаже.

Када је пре много година немачки „Некерман”, један од пионира каталошке продаје, отишао из Србије, а потом и из Хрватске, спекулисало се да је огромну базу података купаца продао „Топ шопу” („Студио модерна”). У овој компанији међутим то су недавно демантовали за наш лист, а на питање колико у својој бази имају личних података потрошача рекли су неодређено – „значајан број”.

Трговина поверљивим подацима интригира јавност али и поред тога грађани сувише олако остављају своје податке. Посебно када испуњавају формуларе за такозване картице лојалности за остваривање попуста у супермаркетима, апотекама, пумпама, књижарама, продавницама спортске опреме.

Такве информације постају злата вредне у рукама „брокера” за продају података. Амерички медији упозорили су 2014. године да се у овој индустрији обрће неколико милијарди долара готово без надзора.

Из база трговаца („Волмарт” се рецимо помиње као власник највеће датотеке) може се сазнати свашта о вама: шта најрадије купујете, којим данима се дуже задржавате у радњи, колико трошите на одређене производе, шта вас интересује, шта читате… и увек постоји неко ко ће знати шта са тим може да уради и неко ко једва чека да та сазнања уновчи.

– Подаци су роба и њима се тргује широм света. Зар заиста мислите да је поседовање картице лојалности бесплатно. То је новац којим плаћате неку услугу. Али, обрада и трговина тим подацима је дозвољена ако је потрошач дао пристанак за то – изјавили су недавно из канцеларије повереника и потврдили да им је у плану надзор над подацима о личности којим трговински ланци располажу на основу картица лојалности које издају.