Књиге забрањиваног Томаша Г. Масарика

Био је одлучни присталица владавине права, парламентарне демократије и вишестраначког система, лаке и безболне смењивости власти на слободним изборима и неприкосновености приватне својине61. САЈАМ КЊИГА

Такозвани „трећи каталог” Завода за уџбенике (вануџбеничка литература), објављује универзитетска издања, монографије које су од посебног националног значаја и преведену литературу. Између два Сајма књига Завод је, у оквиру трећег каталога, објавио око 60 наслова, а неки од њих су доживели и више издања.

Књиге Томаша Г. Масарика, дуго забрањиваног, „О бољшевизму” и „Нова Европа”, појавиле су се у преводу Александра Илића. Т. Г. Масарик, филозоф, политичар и државник, дуго je био забрањиван у својој отаџбини и зато се може схватити као метафора за судбину демократије и културе у тоталитарним режимима уопште. Био је одлучни присталица владавине права, парламентарне демократије и вишестраначког система, лаке и безболне смењивости власти на слободним изборима и неприкосновености приватне својине. Ове књиге, које читалац данас у Србији добија, означавају прекид с том суморном цензорском традицијом. Филозоф слободе поново је добио реч.

Зоран Стојиљковић аутор је дела „Грађани или поданици” и „Политичка социологија савременог друштва”. „Грађани или поданици” (Огледи о социјалном капиталу и политичкој култури грађана Србије), књига је у којој су уместо лидера и самозваних месија главни јунаци наши „безимени” грађани. Настала је из потребе да се направи изоштрени снимак из доњег друштвеног ракурса, односно да се одгонетне структура свести понашања „обичних” грађанки и грађана.

Студију „Југословенско-амерички односи у време биполарног детанта 1972–1975” потписује Драган Богетић. Врло обимно истраживање, тематски ново, а фактографски богата анализа проблематике, данас несумњиво најбољег познаваоца историје спољне политике југословенске државе у годинама Хладног рата.

Књигу Славка Бубала „Да разбистримо” чини избор чланака објављених у оквиру истоимене рубрике у часопису „Извор” од децембра 2009. до јануара 2016. године. Аутор овог дела је новинар и главни уредник „Извора”, гласила Заједничког већа општина, са седиштем у Вуковару. „Извор” је једини часопис у Хрватској који у потпуности излази на ћириличном писму. Популаран је међу Србима у Хрватској, али га читају и припадници других националности.

У част госта Сајма књига – Ирана, објављене су две књиге: „Око чује, ухо види” и „Врт чудесног умовања”, у избору и преводу Радета Божовића, нашег најзначајнијег оријенталисте. Ове махом поучне причице, богате симболиком и пуне алегорија, углавном из живота исламских мистика, суфија или дервиша, у читаоцу буде неке прадавне истине.