Важни култови светих владара

У издању Балканолошког института САНУ и београдске издавачке куће „Clio” недавно је објављена изузетна књига, „Свети краљ”. Смиље Марјановић-Душанић. Дело је посвећено феномену светог краља у европској и византијској култури, а посебно анализи појаве и утицају култа светог краља у идеологији српске средњовековне државе (поднаслов књиге је „Култ Стефана Дечанског”).

Смиља Марјановић-Душанић ванредни је професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, и шеф катедре за Општу историју средњег века и Помоћне историјске науке. Аутор је више студија међу којима се истичу монографије „Владарске инсигније и државна симболика у Србији од 13. до 15. века” и „Владарска идеологија Немањића”. Један је од приређивача четворотомне студије „Приватни живот у Срба” (Приватни живот у српским земљама средњег века).

Када се код Срба свети краљ први пут јавља?

У Срба је појава светих владара везана за култ дукљанског краља св. Јована Владимира, али се у развијеној форми јавља од времена када су, крајем 12. и почетком 13. века, Немањини синови Стефан и Сава уобличили култ св. Симеона Мироточивог као светог оснивача доброплодне лозе. Успостављање култног штовања домаћег светитеља подразумевало је настанак прославних састава – житија и служби, као и побожне праксе везане за светитељев гроб и његове свете слике. Сведочанство присуства светог, гроб и кивот са моштима одређују сакралну топографију црквеног простора. У случају Симеона Немање, његово објављивање као светитеља, у Хиландару, а потом у Студеници, носило је јасне идеолошке и политичке поруке, од суштинског значаја за успостављање сакралних темеља државе Немањића.

Колико је савремено доба изменило образац светости и светог владара (краља)?

Када је реч о савременом добу, прослављање светих владара је углавном измештено из сфере државне политике у популарну побожност. Она има сопствене законе, делом подложне општим друштвеним трендовима, а делом условљене живим деловањем култа. Обновљена религиозност нашег доба подстиче на размишљања о тренутку у којем живимо. Жртва хибриса рационалности, савремени човек осећа све више потребу за духовношћу, па и њеним визуелним изразом –прозором у онострано. Речито сведочанство ових потреба видљиво је данас и широм простора западних богомоља: уђите у било коју катедралу на Западу, од Сен Денија до Вестминстера, и угледаћете на средишњем месту православну икону. Дакле, када говоримо о свим овим питањима, онда пратимо шире процесе, а не говоримо само оповратку традицији за коју се, махом, везује прослављање светих краљева националног пантеона.

Зашто сте се одлучили баш за Стефана Дечанског?

Култ Стефана Дечанског одабран је као предмет посебне анализе у другом делу студије из два разлога. Најпре, стога што је тоједини домаћи владарски култ који је прошао све фазе развоја – од династичког светитеља до националног хероја. Други, не мање важан разлог јесте околност дасу Дечани каоњегова гробна црква и средиште култног прослављања, постали„место сећања” српског идентитета. Поред здруженог култа светих Симеона и Саве, култ светог краља Дечанског несумњиво је и најпопуларнији у народној свести, о чему сведоче бројне представе овог светитеља, које су се, захваљујући пре свега дечанској монашкој средини, шириле по просторима насељеним Србима и преносиле славу манастира и његовог светог ктитора. Током свих фаза кроз које је пролазио култ светог краља, остао је матично везан за Дечане, који су током времена постали класичан пример историјског и националног „места сећања”.

У много чему преломан у новом схватању светог краља, овога пута као историјског хероја, био је тренутак настанка прве српске критичке историје Јована Рајића. Ово дело значило је за Србе откриће сопствене прошлости, дајући поуздан темељ националном препороду. Уткано у српско родољубље, Рајићево дело је постало основ устаничке идеологије, култна књига српске културе у 19. веку. Упоредо са стварањем националне државе, прослављање домаћих светитеља стављено је на раван државне политике и постепено обликовано у правцу истицања свете отаџбине као политички најважније идеје револуционарног доба и култа националних хероја. Они се славе у крилу државне пропаганде, као обновљено сећање на златно доба српске прошлости. Пратимо га кроз нове медије прослављања, почев од подизања историјских споменика херојима до њихове популаризације у патриотској историјској драми. Главни јунак чак пет много извођених драмских текстова, Дечански је био, захваљујући својој трагичној судбини и слави победника код Велбужда, погодан лик за уздизање култа предака.

Свети краљ данас? Колико је ова тема актуелна, у чему?

У часу када су исписивани последњи редови књиге о светом краљу, судбина манастира Дечани изгледа неизвеснија но икад у његовој историји. Све ове векове Дечани су опстали на темељу уверења, укорењеног у целини националног корпуса,да су манастири срж баштине која је духовни предуслов народног опстанка. То осећање привржености традицији данас неумитно гасне, захваљујући многим разлозима. Међу њима најважнији је, можда, дубоко деструктиван по свом основном надахнућу, револуционарни порив који је вазда налазио своје упориште код нас.Револуционарни принцип, по правилу, сматра себе почетком времена, а као предуслов сопственог постојања узима нарушавање оданости традицији. У српском случају, сведоци смо непрекидног деловања снага које, са полазишта различитих идеологија, посредно или непосредно, у суштини имају за циљ поништавање српског идентитета. У томе смислу постоји јасан континуитет све до данас. Несреће које су туђом вољом задесиле српски народ, као и оне за које сам сноси кривицу, погодиле су осетљиво ткиво лојалности према наслеђу предака и сплет емоција везаних за однос према отаџбини. Са друге стране, манастир је суочен са рушилачким и осиљеним правом већине које баштини столетну традицију затирања српских трагова. У таквој ситуацији, улога светог места постаје посебно осетљива. Историја нас учи, ма како то понекад тривијално звучало, појавама попут смена власти и цивилизација, а једина извесна ствар остаје уверење да оно што се данас многима чини неминовно, не мора тако заувек остати. Дечани су видели много господара, а снага вере, утврђена моштима светог краља, све их је надживела.    

-----------------------------------------------------------

Човек у историји

У Задужбини Илије М. Коларца, „Clio” ће вечерас у 19.30 представити своју серију књига „Човек у историји” (стари Египат, стара Грчка, стари Рим, средњи век, Византија…). У разговору ће учествовати др Смиља Марјановић-Душанић, др Војислав Павловић, др Радивој Радић и др Жарко Петковић.