Стефановић: Улажемо напоре да решимо случај „Битићи”

Србија и њени надлежни органи улажу максималне напоре с циљем расветљавања убиства браће Битићи, америчких држављана албанског порекла, у Петровом Селу 1999. године. То је рекао министар унутрашњих послова Небојша Стефановић током разговора са Фатосом Битићијем, братом убијених Илија, Мехмета и Агрона Битићија.

Разговору су присуствовали Загорка Доловац републички јавни тужилац, Бранко Стаменковић, заменик вишег јавног тужиоца, Момчило Стевановић, начелник Службе за откривање ратних злочина и Курт Донели, заменик амбасадора Сједињених Америчких Држава у Србији.

Овај сусрет уследио је након изјаве Кајла Скота амбасадора САД у Србији који је пре два дана рекао да су односи две државе веома добри и у успону, мада има и отворених питања, као што је случај убиства браће Битићи. Скот је нагласио да Америка не може бити задовољна док се не открију одговорни за то убиство.

Фатос Битићи оптужује Београд да одбија да приведе починиоце правди, без обзира на стална обећања да ће то учинити, пренео је Асошијетед прес изјаву Битићија.

Вучић је, каже Битићи, позвао на стрпљење. „Стрпљење после 17 година? Овај случај није од јуче”, рекао је он, преноси АП.

Фатос Битићи тврди да сви докази које је његов правни тим сакупио указују на то да је главни осумњичени бивши генерал полиције Горан Радосављевић Гури, који је био командант базе а сада је близак партијски сарадник Вучића, наводи америчка агенција, коју преноси Танјуг.

„Не знам шта је интерес српске владе да не покреће тај случај. Не видим разлог”, закључио је Битићи.

Ни после 17 година од убиства три америчка држављанина албанског порекла – браће Битићи у Петровом Селу, нема помака у истрази овог злочина. Из Тужилаштва за ратне злочине годинама наводе да је предмет и даље отворен, да има помака и да се на томе ради. Премијер Александар Вучић тражио је, пре одласка у посету САД крајем маја прошле године, од шефа Комисије за истраживање убистава новинара, Верана Матића, да помогне у истрази убиства браће Битићи 1999. године.

Тела Мехмета (21), Агрона (23) и Илија Битићија (25) нађена су на површини масовне гробнице у Петровом Селу код Кладова 2001. године. Они су се претходно борили у саставу „Атлантске бригаде” Ослободилачке војске Косова. У СР Југославију на Косово, ушли су нелегално из Албаније.

Зауставила их је полиција на административној граници Србије и Косова и, како се наводило у оптужници, одвела их у Куршумлију, где им је судија за прекршаје одредио петнаестодневну казну затвора. На захтев за условно пуштање, ослобођени су из затвора у Прокупљу и пуштени кући три дана раније, али су по њих дошла двојица мушкараца у цивилу, у белом аутомобилу без регистарских ознака. Одвезли су их Петрово Село, у базу Специјалних антитерористичких јединица МУП-а Србије где су, након два дана, убијени мецима у потиљак, а потом покопани у масовну гробницу.

У поступку који је трајао више година тужилаштво је тражило да сведочи Горан Радосављевић Гури, у то време командант Жандармерије и полигона у Петровом Селу. Међутим, и поред очекивања породице да он буде процесуиран, Радосављевић је у овом случају само сведок. Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду два пута је ослободило оптужби двојицу српских полицајаца Сретена Поповића и Милоша Стојановића да су помагали у убиству браће Битићи. Према наводима ове недоказане оптужнице, Сретен Поповић Поп из Ниша у току 1999. године као командир извиђачко-диверзантског вода Оперативно потерних група које су формацијски припадале 124. интервентној бригади ПЈП, наредио је 8. јула 1999. Стојановићу да ухапси браћу Битићи. Он их је привео и спровео у Петрово Село.

Од тренутка нестанка своје браће Фатос и цела породица Битићи, која сада живи у Њујорку, спроводи приватну истрагу. Истовремено, истрагу води и ФБИ, док амбасада САД у Београду пажљиво прати овај случај.