Негде на ивици света

Солун – Солунски филмски дани теку уз нешто мање узбуђења него претходних година, али и са неугашеним ентузијазмом грчке публике која традиционално као миљеника издваја програм „Балкански преглед”.

И ове године према одлуци селектора Димитриса Керкиноса, што је руку на срце и реалност балканских кинематографија, у овом програму доминирају румунски и турски филмови. Наравно, није прескочена ни српска продукција. Наши су представници овде копродукцијски филмови „Добра жена“ Мирјане Карановић, „С оне стране“ хрватског аутора Зринка Огресте и „Транзиција“ Милице Томовић као један од пет одабраних краткометражних филмова у оквиру балканске селекције. Дугометражни филм „Сви северни градови“ Данета Комљена приказује се у новооснованом паралелном међународном програму „Film Forward“...

Што се тиче главног такмичарског програма у њему је много тога већ виђеног на неком од овогодишњих великих светских фестивала, тако да се овакав поступак програмирања, од стране новопостављеног уметничког директора Орестиса Андреадакиса, не може сматрати инвентивним. До ове године највећи број филмова у такмичарској селекцији био је биран међу онима који су се пријављивали специјално за Солун. Но, како било, и публика и жири ипак и сада имају шта да виде.

Рецимо, дебитантски аргентински филм „Модробради“ Гастона Солницког (био у венецијанским „Хоризонтима“), инспирисан опером „Дворац Модробрадог“ Беле Бартока (?) и постављен као крајње неконвенционалан приказ сазревања неколико младих жена изолованих од свих угодности класе привилегованих, заробљених у својим телима у окружењу културне, економске и духовне рецесије. Или, „Леди Магбет“ такође дебитантски филм британског (позоришног) редитеља Вилијама Олдројда који је недавно у Сан Себастијану освојио награду критике Фипресци. Олдројдов филм је прилично свеже читање старог доброг Шекспира, импресивно снимљен у руралним пределима Енглеске (радња се догађа 1865), прецизан у приказивању мноштва психолошких, емоционалних и социјалних нијанси једног доба у којем главна јунакиња Катарина, угушена у браку без љубави, не преза ни од чега како би добила оно што жели – страсну аферу са младим радником на имању свога мужа...

Међу бољим филмовима у трци за награду „Златни Александар“ свакако је шведски филм „Сами крв“ Аманде Кернел која је у Венецији освојила награду жирија Федеоре за најбољи филм програма „Дани аутора“. Ово је изврсно снимљен и добро компонован портрет људи – припадника народа Сами који су остали да живе на ивици света, далеко изнад Поларног круга. Ово је и прича о колонијалној прошлости цивилизованог света виђеног очима четрнаестогодишње девојчице, изложене расизму и биолошким експериментима током тридесетих година прошлог века. Али, и прича о опстанку који има превисоку цену – раскид везе са породицом, традицијом и вековном културом...

На добар одзив публике наишао је мађарски филм „Убица чистог срца“ („Kills on Weels“) Атиле Тила, који је светску премијеру имао летос у Карловим Варима, а потом био приказан и на нашем Палићком фестивалу. Ова акциона комедија ишчашеног хумора постављена је кроз поигравање стварности и фикције чије су границе замућене. Главни јунаци су „убице“ у инвалидским колицима, гангстера и крви је на све стране, али када се отклони магла фикције пред гледаоцима је дирљива прича о изазовима живота у инвалидским колицима и бол изазван очевим одбијањем да сина прихвати таквим какав јесте.

За сада по гласовима публике ипак води фински црно-бели дебитантски (дипломски) филм „Најсрећнији дани у животу Олија Макија“ Јуха Куосманена, који је био победнички филм „Извесног погледа“ овогодишњег Канског фестивала, виђен затим и на Палићу, а 12. новембра биће приказан и фестивалу „Слободна зона“ у Београду.

Филм је инспирисан истинитом причом из живота најуспешнијег финског боксера шездесетих година прошлога века тик пред меч за титулу светског првака у перолакој категорији. Тада је Оли Маки требало само мало да изгуби на тежини и да концентрисано тренира. Уместо тога он се заљубио. Све остало је спортска историја. Али и симпатичан егзистенцијалистички филм којег ће и публика „Слободне зоне“ заволети...