Ко кочи избор тужилаца

Премијер Александар Вучић најавио је да ће наредне недеље бити именован тужилац за ратне злочине. То значи да ће ово специјализовано тужилаштво, после готово годину дана, добити свог шефа. Да ли ће истовремено са тужиоцем за ратне злочине бити изабрани и шефови 29 основних и виших тужилаца широм Србије, премијер није прецизирао.

После Вучићеве најаве, стручна јавност се и даље пита зашто се на избор шефова готово трећине тужилаштава у земљи чека месецима, а на тужиоца за ратне злочине чак годину дана.

Иако је Државно веће тужилаца (ДВТ) још крајем септембра Влади Републике Србије проследило списак кандидата за шефове 29 основних и виших тужилаштава широм Србије, међу којима је и Тужилаштво за ратне злочине, јавни тужиоци још нису изабрани. Истовремено са достављањем листа, највише тужилачко тело је влади упутило допис у којем је њене чланове замолило да листу кандидата за тужиоце за ратне злочине и за јавне тужиоце у основним и вишим тужилаштвима размотри на првој наредној седници.

У истом допису, ДВТ је и скупштини предложило да одлуку донесе по хитном поступку. Стање вршилаца функције је полуга за притисак на рад тужилаштва, сматрају тужиоци.

– Вршиоци функције јавних тужилаца или председника судова су реликти прошлости. Такво стање омогућава правну несигурност јер тужиоци нису добили сигуран мандат од шест година у оквиру кога би спроводили системску борбу против свих облика криминала, већ ограничено обављају функцију која може да траје неколико месеци или максимално годину дана. То ствара услове за притисак, мада су им неретко мандати противзаконито продужавани. Ово стање мора да се оконча ради правне сигурности и зато да би они који су предложени као најбољи ступили на своје функције и ухватили се у коштац са нагомиланим проблемима – речено нам је у ДВТ.

Због тога није јасно зашто влада питање избора тужилаца не ставља на дневни ред.

– Тим пре ако се има у виду да мандат вршиоцима функције јавних тужилаца у скоро 30 основних и јавних тужилаштава у земљи истиче за месец дана. Готово идентична ситуација је и са Тужилаштвом за ратне злочине којим од јануара, када је дотадашњи тужилац Владимир Вукчевић отишао у пензију, руководи његов први заменик Милан Петровић. Од краја септембра, влада је одржала неколико седница на којима је усвајала различите уредбе, али до данас на дневни ред није ставила расправу о кандидатима за јавне тужиоце – наводи „Политикин” саговорник.

Највише пажње изазива то што није изабран јавни тужилац у новосадском Вишем тужилаштву. Предлог кандидата за вишег јавног тужиоца у Новом Саду, на влади се налази још од новембра 2015. године. Иако је ДВТ влади тада доставио имена кандидата за шефове 55 тужилаштава, који су после гласања у скупштини и изабрани, име кандидата за првог човека новосадског Вишег тужилаштва ни тада, а ни после тога није прослеђено парламенту.

– За вишег тужиоца у Новом Саду били су предложени Татјана Лагумџија и Душан Врекић, али се до данас не зна због чега нико од њих двоје није изабран. Тужиоци су забринути због ове ситуације, односно зато што готово трећина тужилаштава у Србији нема своје шефове. Вршиоци функција тужиоца су ту само привремено. Самим тим немају ни стратегију развоја тужилаштва – наводи наш саговорник.

Одлуком чланова ДВТ, подсетимо, влади је крајем септембра упућена листа са именима три, од укупно пет кандидата за тужиоца за ратне злочине. Критеријум за формирање ранг-листе био је збир бодова „сакупљених” током изборног поступка, па су се на списку прослеђеном влади нашли Снежана Станојковић, досадашња заменица тужиоца у овом тужилаштву, Милан Петровић, први заменик тужиоца за ратне злочине и Дејан Терзић, судија Апелационог суда у Новом Саду.

Да ће тужилац за ратне злочине, али и јавни тужиоци у 29 основних и виших јавних тужилаца 33 тужилаштва, брзо бити изабрани, у интервјуу за „Политику” средином септембра најавила је и министарка правде Нела Кубуровић која је рекла да очекује да ће се то догодити на првој седници редовног заседања скупштине. Она је навела и да је наша земља у извесном заостатку са извршавањем обавеза из Акционог плана јер тужилац за ратне злочине није изабран.

Пред крај прошле године, подсетимо, скупштина је изабрала око 50 јавних тужилаца, а одлучивала је и о кандидатима за првог човека Тужилаштва за ратне злочине, али он није изабран. Дејан Терзић тада је добио највећи број гласова народних посланика – 109, али му то није било довољно да буде изабран на нову дужност јер за њега није гласала половина од укупног броја посланика, којих има 250.