Издање „Уметност” посвећено осморици уметника

Традиционалним, пригодним издање „Уметност”, које је ове године „Пошта Србије” у оптицај пустила 23. новембра, обележене су годишњице рођења знаменитих српских и светских уметника: књижевника Симе Милутиновића Сарајлије, Лазе Костића, песника Станислава Винавера и Тина Ујевића, романописаца Михаила Булгакова и Лајоша Зилахија, сликара Василија Кандинског и композитора Антоњина Дворжака.

Аутор карнета од осам марака – четири марке номинала 23 динара и четири марке номинала 70 динара – јесте мр Марина Калезић, креатор марака „Поште Србије”, која је насликала осам јединствених портрета ових истакнутих уметника.

Техником вишебојног офсета, осмерац је штампан у новосадском „Форуму”, у тиражу од 10.000. Издање прате и четири коверта са пригодним мотивима, а пригодан жиг првог дана носи датум објављивања и поштански број 11101.

Једном од марки из овог традиционалног издања обележено је 225 година од рођења Симе Милутиновића Сарајлије. Српски песник Симеон Милутиновић – Сима Сарајлија (3. октобар 1791, Сарајево – 30. децембар 1847, Београд) упознао се на школовању у Немачкој, где је слушао филозофију, са угледним немачким књижевницима (Гете) и том приликом штампао еп „Сербијанку”. По повратку на балканске просторе, постао је Његошев васпитач на Цетињу, а касније је радио као цариник, полицајац, секретар министарства и члан апелације. Бавио се писањем стихова, политиком, историографијом, лингвистиком. Његова важнија дела су: епске песме „Тројебратство” и „Тројесестарство”; драма из историје Црне Горе „Дика црногорска”, трагедија „Обилић”, једна збирка лирских песама и два историјска списа: „Историја Србије”, која обухвата само време од 1813. до 1815. године, и „Историја Црне Горе од давних до новијег времена”. Номинална вредност марке с његовим ликом је 23 динара.

У част 175 година од рођења Лазе Костића издата је марка номинале 70 динара. Лаза Костић (12. фебруар 1841, Ковиљ – 26. новембар 1910, Беч) је један од најзначајнијих књижевника српског романтизма. Писао је лирске и епске песме, баладе и романсе, приповетке „Чедо вилино”, „Махараџа”, „Мученица”, три драме „Максим Црнојевић”, „Пера Сегединац”, „Ускокова љуба или Гордана”, естетичку расправу „Основа лепоте у свету с особеним обзиром на српске народне песме”, филозофски трактат „Основно начело”, „Критички увод у општу философију” и велику монографију „О Јовану Јовановићу Змају његовом певању, мишљењу и писању, и његовом добу”. Међу најпознатијим делима су му „Међу јавом и мед сном” и „Санта Марија дела салуте”.

Марком је обележен и јубилеј – 125 година од рођења Станислава Винавера (1. март 1891, Шабац – 1. август 1955, Нишка Бања) српског песника и преводиоца, сатиричара, новинара, књижевника и есејисте. Био је припадник групе нових модернистичких српских књижевника, и као песник и есејиста утемељивач експресионистичког покрета; написао је „Манифест експресионистичке школе” и збирку симболистичке поезије „Мјећа”. Винавер је први превео Хашековог „Доброг војника Швејка”, Раблеовог „Гаргантуу и Пантагруела”, Керолову „Алису у земљи чуда”, Твенове „Доживљаје Тома Сојера”.

Исте године, па тиме и исти јубилеј век и две и по деценије од рођења обележен је марком у част Тина Ујевића, једног од највећих југословенских песника. Аугустин Тин Ујевић (5. јул 1891, Вргорац, Аустроугарска – 12. новембар 1955, Загреб, ФНРЈ) био је плодан стваралац оригиналног талента. Својим присуством у књижевности између Првог и Другог светског рата живо и активно је утицао на њен ток и развој. Писао је и критике, есеје, фељтоне. Био је добар зналац више страних језика; преводио је Пруста, Рембоа, Поа...