Београд пије најбољу воду

Одлуком већине одборника Скупштине града, на последњој седници, за генералног директора ЈКП „Водовод и канализација” именован је Драган Ђорђевић, досадашњи в. д. директора овог предузећа. У односу на четири кандидата која су се на јавном конкурсу пријавила за функцију, Ђорђевић је био најбоље рангиран. У наредном периоду очекује га велики посао јер је план градске власти да за десет година сви Београђани пију воду са чесме.

Шта се планира за наредну годину, када је реч о изградњи нове водоводне мреже, замени постојеће, изградњи погона за пречишћавање отпадних вода?

У плану је санација 70 километара водоводне мреже у вредности од 1,7 милијарди динара. Очекују нас, између осталог, радови у Светозара Марковића (Врачар), Призренској (Стари град), Тодора Дукина (Вождовац), Мите Ружића (Звездара), Вуковој и др Милоша Радојчића (Земун)... Тај посао радићемо ми и то из сопствених средстава. Да би се започела изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, потребно је поставити делове канализационог система за довод отпадних вода до планираног постројења. Потребна средства за изградњу овако функционалног система су велика. Реч је о 280 милиона евра. У току су договори Градске управе, нашег предузећа и Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда око проналажења најбоље кредитне линије. Истовремено се ради планска документација неопходна за израду пројектне документације.

Да ли неке од пројеката можете посебно да издвојите?

Санација цевовода пречника 1,2 метра на деоници Макиш – Младеновац у зони Петлово брдо – Обилазница у вредности од 90 милиона динара. У овом тренутку он је у функцији од резервоара Петлово брдо до Подавалске улице у Реснику, али је пројектован за снабдевање водом насеља од Београда до Младеновца, односно за сва насеља дуж трасе регионалног система. С обзиром на то да се следеће године планира прикључење насеља Калуђерица и привредне зоне дуж аутопута (зона око Бубањ потока) на овај цевовод, његова санација ће обезбедити потпуну сигурност у снабдевању водом на овом делу водоводног система.

У којим деловима престонице су најугроженије водоводне цеви и колико су оне старе?

Најстарији цевоводи налазе се у централним општинама – Старом граду, Савском венцу, Врачару, Звездари и Палилули. Просечна старост цевовода је између 35 и 40 година, а оних старости више од 55 година има око 10 одсто.

Како настају губици воде у систему и колики су?

Главни узрок губитака, који се крећу између 15 и 19 одсто који су испод републичког просека, јесу старе и дотрајале цеви и нелегални прикључци. Како бисмо смањили губитке, ми стално радимо мерења да бисмо утврдили у којим деловима града је потребно интервенисати на обнављању мреже или откривању и увођењу у систем нелегалних потрошача.

Где има највише такозваних азбестних цеви и колико то износи у процентима у односу на укупну водоводну мрежу?

Азбест-цементни цевоводи чине око 11 одсто целокупне водоводне мреже. Највише их је у приградским насељима Чукарице (Сремчица, Велика Моштаница, Остружница, Умка и Железник) и на левој обали Дунава (Крњача, Котеж, Овча и Борча). Треба напоменути да азбестне цеви не утичу на квалитет воде за пиће јер она није у директном контакту са азбестом. Постоји изолација унутрашњих зидова цеви у виду цементне кошуљице или специјалних емулзија. И поред тога што у београдској води за пиће никада нису нађена азбестна влакна, ова врста цевовода се више од 30 година не уграђује, а ми их сукцесивно мењамо.

Колика су дуговања грађана и предузећа вашој фирми на годишњем нивоу и на који начин излазите на крај са неплатишама? У којим деловима града имате највише проблема ове врсте?

Потраживања нашег предузећа од потрошача већа су 1,6 милијарди динара, од чега нам домаћинства дугују око 270 милиона динара, а привреда милијарду и 345 милиона динара. Свим дужницима који имају више од два неплаћена рачуна шаљемо опомене у којима је назначено у ком року имају обавезу да измире своја дуговања. За оне који се оглуше о опомене предвиђена је принудна наплата искључењем из система водоснабдевања или давањем предлога за утужење.

Највише проблема ове врсте имамо у рубним деловима града, односно у деловима где је урбанизација највећа.

Планирано је да у наредних десет година сви Београђани добију воду, шта је све урађено ове године, на којим општинама и колико је средстава утрошено?

Ове године утрошили смо 182 милиона динара сопствених средстава за реконструкцију и изградњу 15 километара мреже на Чукарици, у Сурчину и Раковици. Обновили смо и водоводне цеви у Љутице Богдана, Тршћанској и неколико улица у насељима Лештане, Сремчица и Барајево. Мрежа је проширена за више од 50 километара у Лазаревцу – у насељима Врбовно и Степојевац, а изградња се наставља и следеће године. Тренутна дужина цевовода чисте пијаће воде је 3.599 километара, а сирове 129.

Београд је један од малобројних градова у Европи чији житељи пију здраву и чисту воду, али и престоница у којој је сваке године све већи број становника. Да ли постојећа постројења Макиш 1 и Макиш 2 могу да издрже нарастајући број популације?

Фабрика воде у Макишу састоји се од три производна погона (Макиш 1 и 2 и Језеро) и црпне станице која транспортује чисту воду ка резервоарима. Тренутни капацитет износи 3.200 литара у секунди, што апсолутно задовољава потребе око два милиона становника. Када се, у наредне три године, реконструишу Језеро и Макиш 1 и изгради потисни цевовод сирове воде, капацитет производње воде ће порасти на 5.000 литара у секунди. Таква производња ће омогућити не само вишедеценијску сигурност у снабдевању града питком водом, већ и могућност да „Београдски водовод” прерасте у регионални водовод.

Одговорно тврдим да је вода коју пију Београђани проверено доброг квалитета и задовољава све услове Правилника о хигијенској исправности воде за пиће, који је усаглашен са директивама Европске уније и препорукама Светске здравствене организације.

На сличан начин као и Београд, водом се снабдевају и два велика града дунавског слива – Будимпешта и Беч, у којима се вода пије директно са славине.

Колика је цена воде у Београду, а колика у неким европским метрополама?

Цена једног кубика воде за домаћинства је 56,63 динара. То значи да литар „чесмоваче” кошта пет пара. Заједно са услугом одвођења отпадних вода, цена кубног метра воде је 79,52 динара. У односу на остале градове у Србији, цена воде у Београду је просечена. У Суботици, Панчеву и Лозници кубни метар воде (заједно са канализацијом) кошта више од 100 динара, а таква је ситуација и у још седам општина у Србији. У односу на велике градове у региону (Љубљана 1 евро, Загреб 2 евра), а посебно у односу на градове у економски развијеном делу Европе (и до 4 евра), цена воде у Београду је вишеструко мања.

Колико је Београд покривен канализационим системом? Где има највише проблема и колико средстава је потребно да се ово горуће питање реши?

Око 70 одсто града покривено је канализационим системом. Овај систем углавном немају насеља на ободу града, као што су Крњача, делови Борче, Овча, Калуђерица, Мали и Велики Мокри Луг, делови Кумодража, Бањице и Јајинаца, Алтина, делови Батајнице, Плавих хоризоната, Сурчина и Остружнице. У наредној години имамо у плану да започнемо један озбиљан програм обнављања и реконструкције постојећег канализационог система јер су неки његови делови изграђени пре више од 100 година.

Велики проблем представља изливање канализације у Саву и Дунав, због чега је неопходно да се изграде постројења за пречишћавање отпадних вода, као и системи главних колектора и црпних станица којима ће се отпадне воде прикупљати и усмеравати ка овим постројењима. Планира се изградња четири постројења за пречишћавање отпадних вода и то у Великом Селу, Батајници, Крњачи и Остружници.

Град Београд ангажовао је консултантско тело Светске банке IFC (Internacional Finance Corporation), којe има задатак да предложи најбољи модел за обезбеђивање ових инвестиција, а јавно-приватно партнерство је једно од могућих решења.