Козар са високом стручном спремом

Рудник – Није лако доћи до куће Ненада Миловановића, „козара са високом стручном спремом“. До његовог дома на Руднику води блатњав и изрован пут, по којем ни јачим аутомобилима није лако. Уз пут су куће, али нигде живог чељадета које би нам показало како да стигнемо до Ненадове фарме. Много је домова у селу Мутањ са катанцима на авлијским капијама, мало је оџака из којих се још дими. Коначно, некако набасасмо на двориште у којем се бели пластеник.

– Незвани јесте, али сте добродошли – поздравља нас домаћин, педесетогодишњак рођен у Београду, ту је и дипломирао на Машинском факултету, па завршио и занат, стекао звање квалификованог оштрача алата.

– Предавао сам и десетак година у школи и увек деци говорио: изаберите оно занимање које ћете радити са задовољством. Најзад сам, 1998. године, дошао на дедовину и изабрао посао који ме испуњава срећом. А могао сам, за послом, да одем у Немачку, Јужну Африку, у Француској имам родбину, али сам се одлучио за Рудник, да бих био слободан – каже Ненад, који у планини гаји 65 коза и 80 јарића, а дневно усири 50 литара козјег млека, од кога прави сир за тржиште.

– За ових десет година, колико сам на Руднику, ниједном се нисам разболео. Лекарима одем само кад треба добровољно да дам крв, а то сам чинио двадесетак пута. Здрава средина, здрава храна – па моје козе се хране као да су дивље: поседујем 14 хектара, а ту је још много запуштених имања оних који су утекли на асфалт – прича Ненад.

А на наше питање како се бори са самоћом, објашњава:

– Ја сам овде домаћин и домаћица, син и кћерка, још и спољни момак. Свако ради свој посао и нико се ни са ким не споречка. Уосталом, дружим се са козама, а тврдим вам да од козе нема интелигентније животиње. Радим по 18 сати дневно па не може бити речи о досади. Мој пријатељ из Холандије ми на то каже да кад бих толико радио у земљи лала – био бих милионер.