Дрон ће проверити дужнике по Чачку

Чачак – Дужност комуналног настојника у Чачку, није баш реч о дану али за неку годину сигурно, обављаће ваздушна камера, без пилота. Дакле, дрон ће снимити и зграде и парцеле, у милиметар измерити површину и све то сместити у главно складиште података, градски рачунар.

Баш тај дрон био је донет ономад у малу дворану овдашњег хотела „Београд”, на саветовање о информационим технологијама, приређено поводом 608 година од најстаријег сачуваног помена Чачка. Није му, међутим, омогућено да полети, јер се због малог простора и разређеног ваздуха страховало да ће побеснети, односно утећи контроли навигатора.

– Смисао тог скупа прати намеру Градске управе да по одређеној методологији образује јединствену личну карту која би садржала препознатљиве ознаке сваког грађанина, корисника услуга. Тај комунални број имали би у својим рачунарима сви даваоци услуга у граду, а наум је да се ова технологија прошири на читаву Србију. Ниједан од наших градова, осим делом Београда за услуге „Инфостана”, није стигао до ове тачке – каже за „Политику” Љубомир Сикора, директор ЈКП „Комуналац” у Чачку.

Два јавна предузећа из града на Западној Морави прихватила су овај изазов, ЈКП „Комуналац” и ЈКП „Чачак”. Прво својим услугама покрива скоро читаво социјално становање (око 8.000 корисника), а друго сакупљање и транспорт комуналног отпада за око 24.500 корисника. По тој логици „Комуналац” би у својој бази података морао да има све кориснике услуга „Чачка”.

Међутим, на случајном узорку неколико зграда у центру Чачка утврђена су велика неслагања, односно да је неупоредиво више корисника услуга грејања него одношења смећа. Зашто?

– Један од разлога је што грејање може да се искључи а изношење смећа чак и не сме. Други је немар власника иако их одлука о комуналном реду и општем уређењу обавезује да све промене, адресе, станодавца или власника пријаве у року од осам дана. Трећи је лењост комуналне полиције или инспекције. Тако „Комуналац”, у овом односу снага, троши велики новац због тога што бројни становници из околине смеће довозе у град и одлажу у заједничке контејнере у кругу вишеспратница – истиче Сикора.

Тако у овом, као и свим српским градовима уосталом, бог отац не може да похвата ко све и шта не плаћа, па дужници деценијама живе на терет суграђана који сваког првог у месецу уредно иду на благајне комуналних предузећа.

Једно истраживање мр Зорана Јевремовића са овдашњег Факултета техничких наука сведочи о томе.

Поређење података обављено је по површини објеката зато што се изношење комуналног отпада тренутно наплаћује по изграђеној површини. У разматрање су узете површине које има ЈКП „Комуналац” у својој бази пријављеној од стране корисника, и та површина упоређена је са подацима који се могу наћи у катастру непокретности, као и површином добијеном мерењем на орто-фото снимку из 2008. године. Обрађена су 752 снимљена објекта на подручју Чачка и при томе се дошло до следећих података: „Комуналац” 38.739, катастар 48.476,90, орто-фото 126.175,70, разлика – 87.436,70 квадрата. Ако се узме да је цена изношења комуналног отпада шест динара по квадрату, изгубљена разлика износи 6.295.442,40 динара годишње.

Поређењем база података корисника услуга ЈКП Чачак и ЈКП „Комуналац” у две улице у средишту града дошло се до ових резултата: Балканска бр. 6–24 – ЈКП „Чачак” 186 пријављених корисника а „Комуналац” 36; Улица Девет Југовића: 11–23 – „Чачак” 71, „Комуналац” 30. Ако је просечна површина стана 45 квадрата, губитак „Комуналца” само за те две адресе износи 231.840 динара годишње.

Зато ће, ето, комуналци из губитничког табора кренути у набавку дронова:

– Замисао о увођењу тих летелица ради снимања пошла је од чињенице да су дронови једна од најбрже растућих технологија света, да ће 2050. године на планети живети између девет и десет милијарди становника а потребе за храном бити бар 70 одсто веће него данас. Ми смо спојили те три чињенице, саставили пројекат, окупили стручну екипу и на основу тога добили новац од Европске комисије, кроз програм „Фрукталс”. Затим смо направили софтвер „агрисенс” за изучавање снимака дронова са пољопривредних површина који се данас користи у 30 држава, на више од 300 тачака – каже Владан Дабовић, представник „Логита” из Београда.

Стуб читавог посла јесте Факултет техничких наука у Чачку:

– Ми смо пре неколико година успоставили сарадњу са две, у свету водеће компаније из области информационих технологија, „Оркл” која се бави базом података, и „Интерграф” за информационе системе. Тада је наш факултет основао развојне лабораторије у којима за потребе ових друштава развија и испитује делове и читаве системе, обучава њихове клијенте и партнерске компаније, кроз инжењеринг и теренски рад – каже за „Политику” мр Наташа Цвијовић са ФТН у Чачку.