Топло, као загрљај

Једно од пријатнијих прошлогодишњих филмских изненађења, без сумње је „Игла испод прага” – дебитантско дело црногорског аутора Ивана Мариновића, младог сценаристе, редитеља и продуцента, једног од оних талентованих „прашких ђака” о којем ће се тек чути.

Овај, пре свега, врсно написан, умешно режиран, продукцијско-постпродукцијски скромним средствима изведен, а постигнутим резултатима блистав филм (настао је у црногорско-српској копродукцији), остаће запамћен и као званични кандидат Црне Горе за Оскара, ван енглеског говорног подручја. Можда још и важније – као филм који је после толико дуго времена винуо црногорску кинематографију поново у велики филмски свет.

Има толико ствари које су ме у Мариновићевом филму подсетиле на врхунска дела Живка Николића. Не само зато што га лично, са носталгијом, тако често у мислима призивам, већ због начина на који је Мариновић – наравно другачије од Николића, али негде на његовом трагу – „упловио” у феноменологију духа свог народа. У луку бескрајног сукоба модерног и традиционалног, личног и колективног у скрајнутим локалним срединама. У пределе одбране личних слобода и интегритета над најездом колективних интереса, у свет унутар и ван породично лоших комуникација и сукоба погледа на свет...

Оно што Мариновића разликује од свог могућег узора – не наравно и јединог, то би било погрешно рећи – јесте ведрина, чак и оптимизам у приступу теми. Нема код Мариновића цинизма, има страсти, готово опипљиве љубави према људима и месту свог порекла – полуострву Луштица, чувару улаза у Бококоторски залив где је и снимљен овај филм пун лепоте и топлине.

Иван Мариновић је, пре свега, врло добро написао сценарио за ову слатко-горко хуморну драму. Детаљно је заокружио сваки од постојећих ликова у прецизно сложеном животном мозаику, чија је централна фигура један православни свештеник. Поп Петар (сложена и моћна изведба македонског глумца Николе Ристановског), што се у луштичко село вратио да пази стару, дементну мајку (блистава Сека Саблић) и непослушног пубертетлијског сина Ђорђа (Филип Клицов), да обавља службу у локалној црквици, док зли језици тврде да се вратио јер га је оставила жена...

Наочити и стамени Петар због којег жене поново трче у цркву, пун је унутрашњих превирања. За стандарде цркве неконвенцијалан је. За мушке у селу препрека је остваривању главног циља. Продаје ђедовину потенцијалном британском инвеститору (Руси су одавно покуповали оно шта су хтели, нема их више), кога нико нит' чуо нит' виђео није без самозваног главешине села Донда (Богдан Диклић), што као бивши поморац збори десетак језика „но му је индонежански мало зарђао”. Уз све то, поп Петар мора да се носи и са празноверјем Луштичана који управо преминулу баба Анђу, некадашњу партизанку, сматрају штигом- вештицом те би због ње да под праг цркве убоду ту иглу пре него што је сахране...

Иза тог сеоског галиматијаса који је наизглед у првом плану, Иван Мариновић тако фино и деликатно гради односе на релацији мајка-син, отац-син, баба-унук, Петар-религија и црква, Петар-дедовина..., увлачећи гледаоца у емоционално топле дубине. Уз помоћ директора фотографије Ђорђа Арамбашића („Непослушни”, „Панама”) и у визуелно неодољиве ширине прелепих пејзажа Луштице и мора, чији мирис, готово, да може да се осетити и у биоскопским дворанама.

Филм „Игла испод прага” чека на вас и у овим празничним данима.