Ужи круг за Нинову награду

Нинов жири за награду за најбољи роман 2016. године одабрао је у ужи избор 11 наслова, а међу ауторима су и вишеструки учесници трке за то књижевно признање, али и дебитанти, чије се теме крећу од Шпанског грађанског рата до љубави, смрти, деведесетих, беспарице, транзиције...

Међу ауторима у ужем избору, како је објавио Нин у новом броју, нашла су се двојица досадашњих лауреата – Светислав Басара и Владан Матијевић.

Басара је номинован за „Андрићеву лествицу ужаса” (Лагуна), а добио је НИН-ову награду пре десет година за „Успон и пад Паркинсонове болести" (2006). Матијевић, награђен 2003. за роман „Писац издалека”, сада је поново у трци за „Сусрет под необичним околностима”, такође у издању Лагуне.

НИН-ов жири, који чине Јасмина Врбавац, Тамара Крстић, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (председник), издвојили су у ужи избор и један првенац – „Осмех под гором маслиновом” Луке Трипковића, одабран и штампан у едицији Прва књига на конкурсу за младе ауторе Матице српске.

Када је реч о првенцима, Владимиру Табашевићу пошло је за руком да се после прошлогодишњег дела „Тихо тече Мисисипи”, две године заредом, нађе у ужем кругу – овога пута романом „Па као” (Лагуна).

У трци за НИН-ову награду ранијих година били су и Мирјана Ђурђевић, која је сада у ужем избору с романом „Одлазак у Јолки Палки или Лажна узбуна у Алеји заслужних” (Лагуна), те Жарко Радаковић, аутор романа „Кафана” (Чаробна књига) и Владислав Бајац с „Хроником сумње” (Геопоетика).

Први пут у трци за Нинову награду је Мухарем Баздуљ, номинован за роман „Лутка од марципана” (Геопоетика), те Дарко Тушевљаковић, чији је роман „Јаз” објавио Архипелаг.

У ужем избору су и Ивана Димић, ауторка књиге „Арзамас” (Лагуна) и Светлана Слапшак с романом „Равнотежа” (Лагуна).

Разлика између најмлађег и најстаријег књижевника у ужем кругу прелази четири деценије.

Нинов жири добио је више од 170 романа из прошлогодишње издавачке продукције на читање, од којих је 40 издво­ји­о у ш­ири­ избор. 

Финалисти 63. Нинове награде биће познати 12. јануара, а ко ће је добити сазнаће се 16. јануара.

Нинову награду за 2015. годину, коју је такође обележила хиперпродукција, ­добио­ је Дра­ган Велики­ћ за ро­ман„­Иследн­ик”­ (Лагуна), који је тиме постао један од ретких двоструких добитника тог признања које му је додељено и за роман „Руски прозор” (2007).

Нинова награда први пут је додељена 1954. године, а до распада Југославије додељивана је писцима са целог простора бивше државе. Једини троструки лауреат је Оскар Давичо, а двоструки су, уз Великића, и Добрица Ћосић, који је уједно и први добитник, и Живојин Павловић.

Генерални покровитељ 63. Нинове награде је компанија која, како наводи Нин, жели да остане анонимна. Нинову награду делом је подржало Министарство културе и информисања Србије. (Seecult)