Експлозија грипа

Уместо уз шампањ и вино, десетине хиљада суграђана новогодишње празнике су провеле уз чај и „фервекс”.

Због више од 16.000 основаца и средњошколаца са овом дијагнозом, министар просвете је наредио да се на два дана одложи повратак у школске клупе.

Последњи пут је таква мера донета новембра 2009. године. Тада је светом, а и Србијом, владала паника због свињског грипа, па је тадашњи министар здравља проф. др Томица Милосављевић прогласио епидемију од општег државног значаја.

Последњи извештаји „Батута” говоре да је до 8. јануара 96.700 грађана због грипа затражило помоћ лекара, али је број оболелих међу одраслима сигурно далеко већи. Јер, многи су се одлучили за самолечење или пак игнорисање симптома.

Такво јуначење са овим вирусом, нажалост, често је пречица за врло озбиљне компликације, па и смртни исход.

Свима који се ових дана чуде како нас је грип десетковао, инфектолози лаконски поручују да смо заправо само заборавили како изгледа грип, који хвата на препад. Тешко је побећи вирусу какав је грип, који је назив добио од француског глагола зграбити – agripper.

У пандемији пре скоро сто година, током 1918. и 1919. вирус „шпанске грознице” је убио 20 милиона људи, двоструко више него што је страдало у Великом рату. У новије доба страх у кости утерао нам је азијски, хонгконшки, а затим и мексички или свињски грип.

Наизглед, медицина зна све о најопаснијем зимском вирусу, али када обори у кревет, вирус инфлуенце покаже колико је и даље моћнији од човека. Јер, грип може да угрози живот или трајно наруши здравље.

Не постоји „стаклено звоно” испод којег ћемо успети да се склонимо и избегнемо грип, нити од тога можемо заклонити децу. Лекари тврде да је једина мера заштите вакцина.

Иако је прошле године владало незапамћено интересовање за вакцинисање, 243.000 обезбеђених доза цепива је представљало само „кап у мору” у односу на број ампула потребних да се избегну компликације и смањи број болесних.

Пре 20 и више година ову вакцину је примало скоро 400.000 људи, али су у међувремену разне кампање против вакцинација и афере са вакцинама пољуљале веру у најјаче оружје савремене медицине.

Због карактеристичних симптома, дијагнозу грипа могу да „поставе” и лаици за медицину. Једино грип почиње као гром из ведрог неба – дрхтавицом, језом, главобољом, боловима у свим костима и кошчицама, уз температуру.

Понекад људи знају чак да кажу тачан сат када су осетили прве тегобе. Епидемиолози напомињу и да је оправдан страх да се у препуним домовима здравља не „покупи” вирус, па код лекара треба отићи тек ако нам није боље ни после пет-шест дана строгог мировања и лечења.

Стручњаци на основу искуства кажу да сезона грипа у Београду траје око четири недеље, а у Србији недељу, две дуже... Ако је за утеху, пола смо превалили.