Да ли се продаје павиљон Србије у Ђардинима

Могућност да наша земља остане без свог уметничког Павиљона у Венецији, који је Влада Србије, према информацијама које су се појавиле у медијима, ставила на списак објеката за продају, подигла је велику прашину у јавности. Из Министарства културе и информисања су нам рекли да немају такву врсту информација, док су нам из Министарства иностраних послова обећали одговоре на питања да ли је то заиста истина и ако јесте зашто се наша држава одлучила на тај корак. Док чекамо званичан одговор на питање да ли ће ова вила заиста бити продата или не, битно је подсетити се да је југословенски павиљон изграђен 1938. године. Отворио га је званично комесар Милан Кашанин, у то доба директор Музеја принца Павла, који је као наше представнике тада одабрао: Матију Јаму, Владимира Бецића, Љуба Бабића, Петра Добровића, Мила Милуновића и Тому Росандића. Кашанин је био задужен за наш наступ и наредне 1940. године када се у Венецији појавило само 12 земаља учесница. Није нас било на смотри 1942, а од 1950. наступали смо континуирано. Од тада па до данас и комесари и наши представници били су позната имена наше уметничке сцене. Реч је о појединцима као што су Марин Тартаља, Алекса Челебоновић, Миодраг Б. Протић, Војин Бакић, Марио Прегељ, Лазар Вујаклија, Олга Јеврић, Крсто Хегедушић, Габријел Ступица, Едо Муртић, Драго Трсар, Петар Лубарда, Душан Џамоња, Јанез Берник, Отон Глиха, Стојан Ћелић, Ордан Петлевски, Олга Јанчић. Након седамдесетих на бијеналу су излагали, између осталих, Владимир Величковић, Душан Оташевић, Вјенчеслав Рихтер, Радомир Дамњановић Дамњан, Браца Димитријевић, Богдан Богдановић, Душан Џамоња, Славко Тихец, Бора Иљовски, Милета Продановић, Мрђан Бајић, Раша Тодосијевић, Милица Томић…

Влада Величковић: Продаја павиљона био би скандал

Хајде да продамо све што имамо! И српску цркву у Паризу и резиденције амбасадора и Културни центар у Паризу! И хајдe да останемо енклава, баш као што се зове упрaво изабрани пројекат који ће нас представљати на овогодишњем бијеналу у Венецији! Хајде да се завучемо под наш тепих и да нико не чује за нас. Па тај павиљон је у Ђардинима, ту прође милион људи и то је начин да покажемо нашу уметност свету!
 

Последње учешће Југославије уочи распада 1990. године било је обележено уметничким печатом комесара Зорана Гаврића и уметника Фила Филиповића.

У Југославији су се по принципу ротације смењивали уметници и кустоси из бивших југословенских република.

После распада земље на павиљону и даље остаје уклесани натпис Југославија, али је павиљон наследила Србија.

На бијеналу су се 1993. са националним представљањима појавиле Словенија, Хрватска и Македонија. Уметници Србије и Црне Горе смењивали су се до 2006. у националном павиљону свe до разлаза ове две земље.

Данас све републике бивше Југославије које учествују на венецијанском бијеналу закупљују у самом граду просторе за своје изложбе, што су веома скупи закупи.

Поводом вести да Влада Србије намерава да прода зграду павиљона у венецијанским Ђардинима, др Зoран Ерић, шеф кустоса у Музеју савремене уметности у Београду, каже:

Мрђан Бајић: Будалаштина у коју не могу да поверујем

Не могу да поверујем да је вест о могућој продаји павиљона Србије у Венецији реална вест. А ако јесте, то је највећа будалаштина у нашој културној политици која иначе обилује будалаштинама!

– Прва реакција на овакву вест је неверица у њену веродостојност. Међутим, ако се упустимо у анализу стања културе у Србији, приметно је недовољно интересовање политичких елита за културу у најширем значењу у шта смо се уверили претходних година. Тај проблем се ишчитава кроз однос државе према уметницима, према институцијама културе које су и формално и практично изгубиле статус националног значаја, кроз мизерне буџете и улагање у културу, као и игнорисање њеног значаја за идентитет сваког друштва. Такав однос приметан је и према изузетно репрезентативној згради Павиљона у Венецији у који се годинама само минимално улаже приликом наступа Републике Србије на Бијеналу архитектуре и визуелних уметности, док зграда годинама пропада... Заиста не бих могао да поверујем да би резултат те незаинтересованости могла да буде и продаја зграде Павиљона.

Изузетно је битна чињеница да је Павиљон Југославија, како се звао, од 2007. искључива одговорност  Републике Србије. Свака оваква вест о продаји може да покрене и нове проблеме јер би све републике бивше Југославије свакако биле заинтересоване да Павиљон уђе у „деобни биланс“ што до сада није био случај. Сама вест о продаји Павиљона неумитно покреће и ова питања, тако да је крајње неодговорно и пласирати такве идеје о потенцијалној продаји у јавност, поготово ако оне заиста долазе из највиших државних органа власти, каже Зоран Ерић.

Питање одржавања павиљона у Ђардинима покреће се сваке године када је актуелан наступ наше земље на бијеналу архитектуре и на бијеналу визуелних уметности. Споменимо да овај павиљон нема ни санитарне просторије, а уметници, кустоси проводе тамо и неколико месеци када припремају изложбу. Током шест месеци трајања бијенала ангажована је особа која све време чува изложбу.

Позиција павиљона Србије у Ђардинима је изузетна привилегија, јер кроз Ђардине током трајања бијенала прође на стотине хиљада посетилаца и то је начин да покажемо нашу уметност на месту које је свима лако доступно.