Балкан као последња одбрана ЕУ?

Уз тешкоће с којима се рве већ месецима, од унутрашњих подела и „брегзита”, преко раста национализма, до финансијске и мигрантске кризе, Европска унија ће се у овој години суочити и с изборима у својим кључним земљама, које већ прати страх од евентуалног доласка деснице на власт. Стога је британски аналитичар Тим Џуда тамошње стање описао речима да се Запад сада „балканизује”, уместо да Балкан постане Запад. Подсећајући да је Унија обузета сопственим проблемима, Џуда је пре неколико дана указао и да постоји тренд застоја и „немогућност или незаинтересованост” да се уради нешто да се помогне западном Балкану.

Како ће се превирања која Европи предстоје наредних месеци практично одразити на овај регион?

Проширење ЕУ на западни Балкан заиста ће бити мање занимљива тема за ЕУ, али ће је, изгледа, овај простор све више занимати као сигурносна брана њених граница, сматрају посматрачи с којима смо разговарали.

„ЕУ ће у овој години мало пажње поклањати Балкану и он јој неће бити приоритет. Заправо, наставиће се садашња политика према овом региону, која је прилично нејасна. Формално се одржава Берлински процес и сваке године ће бити по један састанак. Али, Унија не показује озбиљне знаке да жели што пре западни Балкан у свом чланству”, каже Дејан Јовић, професор међународних односа на Факултету политичких наука у Загребу

Говорећи о непознаницама које би могле да имају ефекта по нас, он прво подсећа да је ова година врло важна за ЕУ, јер ће бити одржани избори у Француској и Немачкој, све важнијим земљама Уније откако је Велика Британија на путу изласка.

„Победа неких више националистичких и више антиевропских снага у било којој од ових земаља (у Француској, што је вероватно, и у Немачкој, што је мање вероватно), могла би само додатно да одгурне западни Балкан од Европе”, упозорава Јовић.

Видеће се и први резултати преговора око „брегзита”, око којих би евентуално могло доћи кад је реч о даљим поделама унутар саме ЕУ. Уз то, видећемо и прве резултате Трампове власти, која може да има неке последице по Унију. Aко он заиста успостави ближе односе с Русијом, на европским периферијама, што укључује и западни Балкан, створиће се једна врста мултиполарне ситуације, у далекој већој мери него што је то било до сада. Најзад, иако сматра да ће мигрантска криза стагнирати, наш саговорник указује да никад нисмо сасвим сигурни кад је о томе реч. С тим у вези, истиче да ће већи нагласак бити на ефикасности западног Балкана као подручја које треба да спречи нове проблеме за ЕУ.

„Балкан постаје све важнији само у једном аспекту – као нека врста границе ЕУ, која треба да спречи даље улажење миграната с Блиског истока и других земаља, а онда и да се спречи миграцију са самог Балкана. Балкан постаје знатно важнији као безбедносно питање него што је битан по начелима демократских вредности или либералног типа поретка”, каже он.

На нашу опаску да би онда регион, ако је толико безбедносно важан за ЕУ, могао то и да искористи, да покуша нешто да учини за своју будућност, Јовић каже да је то тачно и да је то шанса за оне земље западног Балкана које нису у ЕУ да се прикажу као значајне за Унију. „Али, то се неће много одразити на убрзање њиховог пута ка ЕУ, него ће се евентуално покушати да се направи неки алтернативни аранжман, у којем би сигурносне снаге биле подржане у намери да се, рецимо, боље наоружају, да побољшају своју безбедност”, каже наш саговорник, који примећује и да се због тих безбедносних разлога губи граница између земаља које су чланице ЕУ и оних које то нису. „Безбедносно, једнако су важне Македонија и Србија као Хрватска”, указује Јовић.

Да ће наредних месеци проширење бити мање важно за ЕУ сматра и Флоријан Бибер, професор Универзитету у Грацу.

„Криза у ЕУ Балкан ће истовремено гурнути наниже на агенди, али ће она такође подићи своју безбедносну агенду, посебно зато што се улога Русије све више види као претња. Тако, као и мигрантска криза, Балкан ће се видети кроз призму изазова ЕУ, а мање сам по себи”, оцењује Бибер.

Мишљења да је „балканизација” Европе права формулација и да смо сведоци неких аспеката тога, подсећа да је ова реч оригинално уведена после Првог светског рата, да опише распад Хабзбуршке монархије. „Сада је британски излазак из ЕУ нова фаза распада: Оно што не знамо, јесте да ли ће се завршити британском изласком или можемо очекивати даље случајеве распада”, упозорава Бибер.

Он каже да земље Балкана не могу да реше проблеме у ЕУ, али да могу да буду конструктивније у решавању својих проблема.

„Главни ризик је да неки чланови ЕУ почињу да гледају на Балкан као на безбедносне партнере или ризике, а не као на будуће равноправне чланове”, упозорава Бибер.

С обзиром на то да проширење није омиљена тема међу гласачима у Европи, поставља се питање каква је будућност западног Балкана.

„Већину посебно не занима проширење западног Балкана. Осим тога, опозиција проширењу повезана је с опозицијом у самој ЕУ. Тако је кључно питање да ли ће ЕУ бити у стању да постане кредибилнија и самим тим посматрана позитивније међу грађанима. Ако је то могуће, проширење ће постати лакше”, истиче Бибер, додајући да ће ово захтевати време, баш као и сам процес проширења.