По „Гремију” – „Ју-ту” бољи од „Битлса”

„Такмичења су за коње, а не за уметнике”, говорио је композитор Бела Барток. Колико год да је ова реченица тачна, ретки су уметници, нарочито у пољу популарне музике, који не хају за неком врстом признања. А у свету музике, најзначајнијим признањем сматра се „Греми”. Уочи 59. церемоније музичког пандана Оскару, заказане за 12. фебруар у Лос Анђелесу, опет се велики број уметника, у 83 категорије, нада златном грамофону.

Када се вага нечији рад, пропусти су увек могући. Често се деси и да се нечије дело прецени, или потцени, без обзира на квалитет. И увек се поставља питање – који су критеријуми за номинацију и награду. Да ли је кључ прођа на тржишту, пријем у критичарским круговима, или утицај, који су албум, тј. песма остварили? Ретко се деси да се коцкице склопе и да један музички уметник покори сва поља. Међутим, кад се то чудо деси, уметник бива заобиђен.

Историја „Греми” признања препуна је невероватних превида. Огроман је број аутора, чија су дела ушла у анале популарне музике, а које је Америчка академија за дискографску уметност (броји 14.000 чланова) закинула за „Греми”. Не само што га нису добили, већ нису ни били у конкуренцији. Међу њима су Петси Клајн, Бади Холи, Чак Бери, Џими Хендрикс, Џенис Џоплин, Боб Марли, Дајана Рос, британски састави „Кинкс”, „Ху”, „Квин”, „Лед цепелин”, бендови „Рамонс”, „Велвет андерграунд”, „Токинг хедс”, „Guns ’n’ Roses”, „Строукс”… Невероватно, али Дејвид Боуви за живота био је номинован само 12 пута добивши једину награду тек 1985. за најбољи видео-спот…

Једна од најреволуционарнијих џез плоча свих времена, која је увршћена на готово сваку листу најбољих икад – „Kind of Blue” Мајлса Дејвиса није ни номинована 1960, а Боб Дилан, уместо за своја достигнућа из шездестих, добио је награду тек 1998. за „Time Out of Mind”. „Бич бојси”, уместо за плочу „Pet sounds”, једини „Греми” добили су тек 2013. године. Током седамдесетих невероватан број бриљантних албума нису завредели ни номинације, попут „What’s Going On” Марвина Геја, „Blue” Џони Мичел, „Ziggy Stardust” Дејвида Боувија, „The Dark Side of the Moon” бенда „Пинк флојда” или „London Calling” састава „Клеш”.

И осамдесете су биле препуне контроверзи. И док је Мајкл Џексон са албумом „Thriller”, који је имао прођу и на тржишту и у критичарским круговима, почистио све на церемонији 1984, већ следећа година представљала је прст у око Принсу и Брусу Спрингстину, будући да су њихове и утицајне и популарне плоче „Purple Rain” и „Born in the USA” изгубиле у трци за албум године од Лајонела Ричија („Can’t Slow Down”). И док је Спрингстин надокнадио пропуштено, освојивши 18 „Гремија” у каријери, Принс је добио само седам златних грамофона од чак 32 номинације, а нити један у некој од три главне категорије: за албум, сингл и снимак године. „Кажњен” је и 1988, јер је, уместо његовог ремек-дела „ Sign O’ the Times”, награђен бенд „Ју-ту” (U2) за „The Joshua Tree”.

Академија је била потпуно слепа и за хип-хоп, нарочито у његовим револуционарним данима, крајем осамдесетих, a jедан од најважнијих албума, не само деведесетих, који је изменио лице музике – „Nevermind” групе „Нирвана”, није чак ни номинован, а „Греми” је те 1992. добила покојна Натали Кол.

А 2001. уместо албума „Рејдиохеда” („Kid A”), Еминема („The Marshall Mathers LP”) или Бека („Midnite Vultures”) „Греми” су добили времешни рокери „Стили Ден” за „Two Against Nature”. Седам година касније Херби Хенкок је своје одавање почасти Џони Мичел „River: The Joni Letters” добио предност у односу на фаворите критике и публике: „Back to Black” Ејми Вајхнаус и „Graduation” Канијеа Веста.

За разлику од оних које је академија испустила из вида, или неправедно казнила, има и оних које је обилато наградила. И данас са највише „Гремија” може да се подичи диригент, композитор и аранжер Ђерђ Шолти, који има чак 31 златни грамофон.

Следи га, али на пољу популарне музике, продуцент Квинси Џонс, који има 27 награда. Исто толико има и Алисон Краус, која је уједно и жена са највише трофеја, углавном за заслуге у кантри музици.

Опус Стивија Вондера, академија је, сасвим оправдано, овенчала са 25 признања. Најнаграђиванији џез музичар је Чик Корија са 22 „Гремија”, колико је добио и композитор Џон Вилијамс, а исто толико, уједно и највише признања у рокенролу, има састав „Ју-ту”. Испада да је ирски бенд бољи од „Битлса”, који имају свега осам „Гремија”, а само један су добили 1968. за албум године – „Sgt. Peppers Lonely Hearts Club Band”.

Осам златних грамофона – рекорд за вече

Бијонсе и Адел су даме које су освојиле највише „Гремија” током једне вечери – по шест – 2010. и 2012. године. Бијонсе је, уједно, од рекордне 53 номинације добила чак 20 златних грамофона. Што се тиче мушкараца, изједначени су Мајкл Џексон и Карлос Сантана, који су добили осам признања 1984, тј. 2000. године. Тејлор Свифт је једина жена која је два пута освајала најзначајнију награду – за албум године.