Историја богатија од садашњице

Јошаничка Бања – Немају шта мештани Јошаничке Бање да замере дарежљивости природе. Подарено им је и више него што би човек затражио – локација у подножју туристички познате планине, на идеалној надморској висини од 550 метара, кроз насеље протичу две реке, Јошаничка и Самоковска, околне шуме их чувају од ветрова, а лети освежавају. Из пет издашних извора тече такорећи кључала лековита вода. Изнад насеља су омања језера, погодна за тов рибе...

Насупрот томе, људи су овде мало допринели, недовољно уложили, саградили. Истина, давно су, још 1835, подигли бањско купатило и понешто градили касније, па ово лечилиште једва одржава званични статус бање.

Стога, највећа количина лековите воде одлази низ Јошаничку реку. Доскора није било хотелског смештаја – давно је започета градња модерног хотела и, ево, траје већ четири деценије. Мештани, њих око 2.500, немају много вајде ни од туристичког центра на Копаонику, удаљеног свега 20 километара, јер је развој скијалишта усмерен ка другој, бруској страни. Тако је Јошаничка Бања, како многи кажу, остала само место кроз које туристи пролазе или где, евентуално, застану да се ослободе отпада који су са планине понели...

Пошто немају много разлога да се похвале, Јошаничани, попут Драгана Секулића, радије причају о историјату.

– Овде је свој конак – каже нам Секулић – имао кнез Милош. Ту је, око пола године, док је скицирао топографске карте, живео Степа Степановић, овде је рођен патријарх Герман, а и позната хероина из Првог светског рата Милунка Савић. Тачно је да смо годинама, некако, били заборављени и запостављени, али почели су људи сада да купују плацеве и да више улажу. Први је почео мештанин Миланко Милојевић, који је сву зараду од дугогодишњег рада у Швајцарској уложио овде и саградио хотел и бензинску пумпу.

Шта је са хотелом који одавно стоји као „споменик“ нашем понашању, планирању и инвестирању, питамо председника месне заједнице и Туристичког савеза Бање Миломира Бућана.

– Хотел је подигнут средствима Фонда ПИО, али је крајем седамдесетих уследио Закон о забрани улагања у непривредне инвестиције, па је све стало. Објекат је после предат „Генексу“, који га је користио само као магацин хотелског комплекса на Копаонику и сада је у току судски спор. Фонд покушава да ту имовину врати у своје власништво, а каква ће му судбина после бити то нико не зна – каже Бућан.

Што се тиче лековите воде, која извире на температури од 76,8 степени Целзијуса, Бућан нам објашњава да се „делимично користи за лечење реуматских и кожних болести, а терапију преписује лекар у месној амбуланти. Овде има око 50 лежајева у хотелу и мотелу а 40 у приватним кућама. Пун пансион стаје 1.200, а купање у базену 150 динара дневно. Летос смо имали повећање броја гостију, двадесетак у смени“.

Примећујемо да топлу лековиту воду поједини мештани одводе цевима, ради грејања кућа и локала.

– То ћемо строго забранити. Осим грејања школе, амбуланте и месне канцеларије, све остало је „на дивље”. Постоји урбанистички план да се саграде стакленици, који ће се као некада грејати овом водом, и једна кипарско-холандска фирма већ је заинтересована. Овог пролећа, уредићемо и бањске стазе. Неки Руси су долазили и интересовали се за изградњу жичаре за гондоле до Копаоника, а приватна фирма „Мегалит” из Рашке почиње градњу хотела од 160 лежајева – излаже нам овдашње наде председник месне заједнице Миломир Бућан.