Отворена реновирана Библиотека САНУ

У Српској академији наука и уметности свечано је отворена реновирана Библиотека САНУ.

Поздрављајући присутне госте, председник Академије наука Владимир Костић рекао је да су кључне Академијине карике Библиотека и Архив САНУ, и да је дужност Академије да младим људима пружи услове у којима ће њихови снови изгледати могући. 

Академик и управник Библиотеке САНУ Миро Вуксановић подсетио је да је ово највећа српска научна библиотека, установљена у Друштву српске словесности, у 15. члану Устава који је донео кнез Михаило, у новембру 1841, а да је прве књиге, од којих су неке сачуване, добила на првом Главном заседању Друштва српске словесности, из којег се развила Академија. 

– То заседање почело је 11. јуна 1842. Настављено је три дана касније, 14. јуна, када је у записник унето да је Димитрије Тирол поклонио 14 књига, а у августу исте године још 75 примерака. То није мало. Нису књиге, тада, биле честе као сад. У српском свету имао их је понеко и понегде. За првог библиотекара одређен је Константин Богдановић, а касније Ђура Даничић. Свечаним отварањем реновираних читаоница, каталога и радних просторија почињемо обележавање 175 година рада Библиотеке САНУ. То ћемо чинити без свечарења, примерено задатим приликама и природи мирног, а доследног библиотекарског посла – рекао је Миро Вуксановић.

Процењује се, како је додао, да Библиотека САНУ сада има око милион и пет стотина хиљада књига, примерака часописа и листова, некњижне грађе, штампане и електронске.

– Милионској процени треба додати дигитализоване старе српске књиге и Вукову библиотеку, четрдесетак легата, реткости Батута, Аласа, Грола, Ристића, Виктора Новака, Ибровца, Ћопића, Попе, Никића, сигнализма, потом библиографије, реферате... И све оно на десетинама језика што стиже из размене за Академијина издања, што се ажурно уноси у узајамни каталог COBISS – додао је Вуксановић. 

У музичком делу свечаности учествовали су Марко Јосифоски (виолина) и Немања Марјановић (виола) који су извели две фантазије „Дозивање” и „Сећање” Светислава Божића, дописног члана САНУ. Записе Иве Андрића о књизи и библиотеци говорила је драмска уметница Стела Ћетковић.