Нанотехнологија уместо боја

Уметност крије у себи многе тајне и све до недавно већина њих биле су неразјашњене. Међутим, захваљујући новим научним методама, уметничка дела постају све јаснија.

Тако изгледа да су уметници почели да користе нанотехнологије и плодови модерне био-неорганске хемије много пре него научници. Како су недавно открили хемичари из Француске, познати британски сликар Вилијам Тарнер измислио је средство које згушњава уљане боје, које би, модерним речником речено, могао да представља хај-тек „хибридни гел”, пишу РИА Новости.

Тарнер није оставио детаље о томе како га је справљао. Користећи спектрометрију, хемичари су открили да се овај производ састоји од органске смоле, ланеног уља, мастике и ацетата олова. Олово је играло кључну улогу у овој мешавини, јер су његови јони „приморали” молекуле сирћетне киселине да се полимеризују и да се све претвори у растегљив гел.

Захваљујући необичном изуму Тарнер је могао да слика слике у слојевима, да наноси један слој боје преко друге, а да при том боје – не меша. Ова техника је великом сликару, сматрају научници, дозвољавала да постигне чисте и светле игре светлости и сенке у својим каснијим радовима.

Слика чувених „Сунцокрета” Винсента ван Гога, који су изложени у Националној галерији у Лондону, није тако једноставна као што на први поглед изгледа – пре четири године научници су открили да су ови цветови, највероватније, били јалови мутанти.

Већина цвасти, приказаних на сликама Ван Гога, имају сасвим мали прашнички унутрашњи круг, скоро потпуно сакривен испод спољашњих латица. Овај необичан изглед цвећа, како су утврдили научници, познат је као генска мутација. Такво цвеће производи мало семена, а оно најлепше подсећа на жуту астру, код нас познатију као лепу кату, и уопште нема семе.

Амерички генетичари поново су узгојили „сунцокрете Ван Гога”, укрстивши нормалне сорте са „полумутантним” врстама. Добили су јалову астру, сунцокрете потпуно лишене латица, попут биљке коју је велики сликар насликао у централном делу својих „Сунцокрета”.