Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Време прекаријата

Време прекаријата
Новица Коцић

Двадесет осмог априла, три дана пре Међународног дана рада, обележава се Светски дан безбедности и здравља на раду. Од 2003. године овај дан прати Међународна организација рада, али то је и датум када светски раднички покрет обележава (од 1996. године) Међународни дан сећања на страдале и повређене на раду. У неколико дана су се сместила два важна датума и три „празника”, чији је главни задатак да привуку пажњу јавности и подигну видљивост проблема у вези са радом и запосленошћу.

Много тога се променило од године када је на првом конгресу Друге радничке интернационале у Паризу одлучено да се 1. мај обележава као Међународни дан рада, у знак сећања на погибију радника у чикашким протестима 1886. У многим земљама 1.мај је у међувремену постао и државни празник (укључујући својевремено и нацистичку Немачку!), али је исто тако у земљи у којој је рођен, после Другог светског рата напуштен због настојања да се избегну све конотације које је стварала његова велика популарност у земљама државног социјализма (данас се у САД празник рада слави првог понедељка у септембру).

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

*Професор Филозофског факултета у Београду, директор истраживања Секонс-а

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ilic Momcilo
Ja cu malo,samo o zastiti zdravlja na radu i to u fabrici "Teleoptik" u kojoj sam radio. U fabrici smo imali ambulantu sa lekarom opste prakse i medicinskom sestrom.Zatim zubnu ambulantu,sa zubarom i sestrom,Bila je sluzba sa psihologom i defektologom.Menza sa 3-4 razlicita kuvana jela,deo sa suvom hranom i mlecnim proizvodima,kafom,cajem i sokovima,a pocetkom 80-tih je uvedena dodatna hrana za zaposlene sa kardio vaskularnim i drugim zdravstvenim problemima.Zastita na radnim mestima,osim obucenosti, je u znacajno visokoj meri bila u skladu sa zakonskim propisima,a o tome je nosilac i organizator posla bila takozvana HTZ sluzba.Pomenuo bih i tadasnji "Ikarus",gde sam ucio zanat,koji se nalazio preko puta hotela "Jugoslavija",koji je u 60-tim godinama imao zubnu ambulantu. Danas "Teleoptik" ne postoji,a od ogromnog "Ikarusa" je ostao samo "Ikarbus",a kako je tamo sa zastitom zaposlenih ne znam i kava je zastita uopste u Srbiji,takodje ne znam.Mozda je sada cak i bolje.!? A,sta kazete.!?
Vladan Jovanović
Да, прекаријат. Ево примера: У Чачку, у једном приградском кафићу, свакодневно седи један незапослен човек. Незапослена му је и супруга. Имају троје деце. Тај гост пуши "винстон" (паклица кошта 230 динара), пије "Никшићко" пиво (боца кошта 120 динара) и преко "паметног" мобилног телефона уговара разне, најчешће молерске послове, разуме се на црно. У близини кафића му је паркиран ауто са молерским мердевинама, које вире из гепека. Кад обави уговорени посао, увече, враћа се у кафић на пиво. Повремено истрчи до оближње кладионице да би уплатио тикет. Ето како "лоше" живи наш прекаријат.
Боривоје Банковић
Господине Јовановићу, ако нисте приметили, такви су данас у Србији чешћи од оних који раде за плату. Него, шта ћемо кад "винстон", "никшићко", молерај и други здрав живот узму данак, па дође рачун на наплату? Или ако, не дај Боже, падне с мердевина, па остане неспособан да ради "разне, најчешће молерске послове, разуме се на црно"? Овај чланак се односи на то што данас радник нема никакву заштиту, а не на сиву економију и рад на црно. Да не сматрате да би за децу вашег молера било боље и корисније да ринта десет сати дневно у неком од трговинских ланаца или кладионица преко посредничке фирме на уговор од три месеца за непуних двеста евра? Ја не видим ништа спорно у томе што неко РАДИ и троши зарађени новац на шта хоће. Спорно ми је кад неко НЕ РАДИ, а богатији је из сата у сат. И спорно ми је што је систем натерао многе поштене и вредне људе да крше закон и да живе на граници легалног.
Ilic Momcilo
Postovani gospodine Jovanovicu.Imate ocigledan primer kako se radom i da ponovim radom,crnim,sivim ili zutim ili belim,kako god ofarbanim hocete, moze da se zaradi. A tu je sverc, trgovina svim i svacim,ne prijavljivanje radnika i td.Sve sto vi kazete na crno,znaci ne zakonito.Ne znam cime se vi bavite,ali mi je interesantno i zbog toga vam se i obracam,koliko vi vremena i zasto i kako ste u mogucnosti,provodite u tom kaficu,kada znate svaki detalj o tom moleru.Inace slazem se sa vama,toga ima puno,evo ja priznajem da se kao penzioner bavim uramljivanjem slika i to na crno i po malo da bih mogao da kupim lekove.A sta vi radite,cime se bavite, kad mozete da se zabavljate i skupljate saznanja u kaficu.
Vladislav Marjanovic
Ah, kako je to cudno, kako je to neobicno! Prvi maj se jos uvek slavi kao Dan rada, a niko ne trazi pravo na rad. Nekada se zahtevalo osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja. A sada? Ne samo sto se ne govori o radu, nego se cak i ne protestuje protiv prekariteta! Niko da digne glas protiv zloglasnih biroa rada koji umesto da pronalaze posao pogotovu visokokvalifikovanim licima, njih upucuju na svoje debilne kurseve kako bi ubedili javnost da, evo, nesto cine za nezaposlene, a EU, koja to finansira sa stotinama miliona evra, dokazala da se nezaposlenost smanjuje, jer se kursisti u statistikama ne vode kao nezaposleni! Da li je bio jedan jedini transparent na kome je bio osudjivan neoliberalizam kao sistem ili kritikovani banksteri, multinacionalne kompanije i zahtevano ukidanje poreskih rajeva? Ali barem je ponegde kritikovano je vodjstvo pojedinih socijaldemokratskih partija. Mozda se led ipak krece..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.