Време прекаријата

Двадесет осмог априла, три дана пре Међународног дана рада, обележава се Светски дан безбедности и здравља на раду. Од 2003. године овај дан прати Међународна организација рада, али то је и датум када светски раднички покрет обележава (од 1996. године) Међународни дан сећања на страдале и повређене на раду. У неколико дана су се сместила два важна датума и три „празника”, чији је главни задатак да привуку пажњу јавности и подигну видљивост проблема у вези са радом и запосленошћу.

Много тога се променило од године када је на првом конгресу Друге радничке интернационале у Паризу одлучено да се 1. мај обележава као Међународни дан рада, у знак сећања на погибију радника у чикашким протестима 1886. У многим земљама 1.мај је у међувремену постао и државни празник (укључујући својевремено и нацистичку Немачку!), али је исто тако у земљи у којој је рођен, после Другог светског рата напуштен због настојања да се избегну све конотације које је стварала његова велика популарност у земљама државног социјализма (данас се у САД празник рада слави првог понедељка у септембру).

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

*Професор Филозофског факултета у Београду, директор истраживања Секонс-а