Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОД ДАНАС НОВИ ФЕЉТОН „ПОЛИТИКЕ” - ЈИРГЕН КОКА: ИСТОРИЈА КАПИТАЛИЗМА

Експлоатација, отуђење и неправда

Интелектуалци попут Вебера и Зомбарта чврсто су веровали у супериорну економску рационалност капитализма, али га нису видели као мотор цивилизацијског напретка
Експлоатација, отуђење и неправда
Предионица памука (Фото: „Википедија”)

Јирген Кока, професор емеритус, предавао је Историју индустријског света на Слободном универзитету у Берлину. Један је од најзначајнијих социјалних историчара данашњице. Од 2001. до 2007. године руководио је Берлинским центром за друштвене науке. Добитник је, између осталог, Лајбницове и Холбергове награде

Као што је оптимизам због напретка у доба просветитељства био слабо одржив, тако није могло да опстане ни тумачење капитализма као сржи цивилизаторске мисије. Ово тумачење настало је на тлу прединдустријског капитализма у 18. веку и није преживело успон индустријског капитализма. Почетком 20. века интелектуалци попут Вебера и Зомбарта чврсто су веровали у супериорну економску рационалност капитализма, али га нису видели као мотор моралног успона и цивилизацијског напретка. Напротив, поборници либерализма попут Вебера прибојавали су се да би све израженија неприродност и обесмишљеност капиталистичког система могла да угрози слободу, спонтаност и људскост у пуном обиму. Конзервативци и левичари плашили су се капитализма као незаустављиве снаге ерозије која би наслеђене обичаје могла да замени уговорима, заједницу да замени друштвом, а друштвену повезаност тржишним калкулацијама. Социјалистичка критика оштро је осудила експлоатацију, отуђење и неправду у капитализму, предсказујући му слом услед унутрашњих супротности. Данашњи став према капитализму осцилира између трезвеног прихватања и оштре критике. Многи сматрају да није у стању да се носи са изазовима будућности. Чини се да идеја капитализма више није употребљива као утопија, макар кад је о Европи реч.

КОМПЛЕТАН ФЕЉТОН У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milosav Popadic
Ahilova peta kapitalizma je čovjekova lakomost i bezobzirna sebičnost. Umjesto gomilanja bogatstva radi bogatstva, trebalo bi da se XXI vijek pozabavi pitanjem obuzdavanja čovjekove lakomosti na besmisleno gomilanje bogatstva. Čovjek je po prirodi lakom, ali je ideologija kapitalizma tu ljudsku manu podsticala i neprekidno podstiče tako da je lakomost na raskoš i bogatstvo potisnula ustranu plemenitije osobine kao što su obzir, solidarnost, skromnost, altruizam, osjecaj za mjeru, a ovim ljudskim osobinama školski programi malo poklanjaju paznje, a trebalo bi - od osnovne do univerziteta - ove osobine razvijati i njegovati.
Леон Давидович
Каква год да су настајала друштва у људској историји није се могла променири људска природа, а то је егоизам. Из егоизма произилази сва та грабежљивост . Основно правило које је одувек владало међу људима било је како подчинити другог човека да ради за тебе и да уживаш све погодности захваљујући експлоатацији туђег рада. Чак не мора ни постојати привилегија по поседовању имовине довољна је и разлика у плати од 190 пута.
Јован Скерлић
Неки тврде да се ради о љубомори, односно социјалним разликама које леже у основи људског сукоба. Када један човек види ”да се негде живи боље”, онда и он то пожели. Тада настаје трка до смрти. Због тога је социјална једнакост један од услова за успешан развој људске цивилизације.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.