Експлоатација, отуђење и неправда

Јирген Кока, професор емеритус, предавао је Историју индустријског света на Слободном универзитету у Берлину. Један је од најзначајнијих социјалних историчара данашњице. Од 2001. до 2007. године руководио је Берлинским центром за друштвене науке. Добитник је, између осталог, Лајбницове и Холбергове награде

Као што је оптимизам због напретка у доба просветитељства био слабо одржив, тако није могло да опстане ни тумачење капитализма као сржи цивилизаторске мисије. Ово тумачење настало је на тлу прединдустријског капитализма у 18. веку и није преживело успон индустријског капитализма. Почетком 20. века интелектуалци попут Вебера и Зомбарта чврсто су веровали у супериорну економску рационалност капитализма, али га нису видели као мотор моралног успона и цивилизацијског напретка. Напротив, поборници либерализма попут Вебера прибојавали су се да би све израженија неприродност и обесмишљеност капиталистичког система могла да угрози слободу, спонтаност и људскост у пуном обиму. Конзервативци и левичари плашили су се капитализма као незаустављиве снаге ерозије која би наслеђене обичаје могла да замени уговорима, заједницу да замени друштвом, а друштвену повезаност тржишним калкулацијама. Социјалистичка критика оштро је осудила експлоатацију, отуђење и неправду у капитализму, предсказујући му слом услед унутрашњих супротности. Данашњи став према капитализму осцилира између трезвеног прихватања и оштре критике. Многи сматрају да није у стању да се носи са изазовима будућности. Чини се да идеја капитализма више није употребљива као утопија, макар кад је о Европи реч.

КОМПЛЕТАН ФЕЉТОН У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ