Нежни азијски колос

Шипражје и ливаде на ивицама шума Индије и југоисточне Азије, Суматре и Борнеа дом су азијског слона. После афричког слона, ово је најкрупнији копнени сисар на планети. Висок је од два и по до три метра, дугачак до шест и по метара, а достиже тежину и до пет тона. Поред осталих разлика, од свог рођака из Африке најупадљивије се разликује по величини ушију, које су много мање него код афричког слона. Секутићи мужјака издужени су у кљове, док их женке азијског слона имају само у ретким случајевима, али су и тада једва видљиве.

Азијски слон у просеку живи око 70 година. Сезоне парења нема, а размак између рађања потомства најчешће је око четири године, док је код женки које живе у крајевима с оскудном храном та временска разлика и већа. На свет најчешће долази по једно младунче, ретко два. Трудноћа траје од 18 до 22 месеца, а слонче је на рођењу тешко стотинак килограма. Већ неколико часова по доласку на свет способно је да стоји, а дан-два касније и да у стопу прати мајку. У почетку сиса, а доје га и мајка и остале женке у крду које имају млека. Незаобилазан додатак храни јесте и мајчин измет, богат хранљивим материјама и бактеријама које помажу у варењу целулозе. Кад наврши годину и по дана, слонче почиње да једе и траву, али се и даље не одваја од мајке, која се о њему дуго и предано брине. У четрнаестој години, кад постану способни за стварање потомства, млади мужјаци напуштају крдо, док женке остају уз мајку и остале женске рођаке.

У свету слонова влада матријархат. Крдо може да има и до двадесетак женки и младунаца, а у потрази за храном и водом предводи га најстарија женка. Мужјаци живе сами или заједно са млађим мужјацима, а крду се придружују само због парења. Крдо се повремено разбија на мање групе и слонови тада комуницирају уз помоћ звукова ниске фреквенције који се могу чути на великим даљинама.

Као и остале крупне животиње, и азијски слонови теже подносе топлоту него хладноћу. Зато се у подневним сатима, кад сунце упече, одмарају у хладовини и расхлађују се машући ушима. Ове велике животиње су биљоједи. Највише воле траву, али једу и корење, лишће и младице као и кору са дрвећа и жбуња, а сваког дана попију и до 150 литара воде. Сурла им служи као „рука” којом убацују храну у уста, уз помоћ ње пију, дишу и миришу, њоме бацају прашину на леђа да би се одбранили од досадних инсеката и заштитили се од сунца. Мужјаци се служе кљовама као алатом: њима копају тражећи воду, гуле кору са дрвећа, склањају с пута преврнута стабла и боре се за женку.

Азијски слонови нису агресивни – опасни су само када се бране од нападача или ако их неко узнемири у време парења. Младунци, усамљене и болесне животиње често су на мети гладних тигрова. Пошто су их људи вековима ловили због слоноваче, слонови су данас на листи угрожених животиња.