Чекајући обилазницу и мост преко Аде

Саобраћајне гужве су обележје Београда и све док не буде изграђена обилазница и бар један мост возачи ће још годинама имати невоље. Када падне киша у готово свим деловима града долази до саобраћајног колапса. Мере које град предузима у решавању овог проблема подсећају на крпљење рупа на старом путу.

Свако јутро од седам сати, „Газела” и Панчевачки мост, Паштровићева улица на Бановом брду и Булевар војводе Мишића крцати су возилима. Аутомобили миле 20 километара на сат, а још ако се поквари неко возило, колапс је неминован. Колоне се отегну, возачи трубе и нервирају се. У том чекању потроши се на стотине хиљада литара бензина. Процењује се да је у Београду регистровано око 600.000 возилаи да би тај број у наредних неколико година могао да се повећа за још 100.000. Додатни проблем је и то штопоследње деценије прошлог века скоро ништа није улагано у саобраћајну инфраструктуру.

Чедомир Вукашиновић, помоћник градског секретара за саобраћај, каже да су недовољан капацитет улица, недовршена обилазница и недостатак моста преко Аде Циганлије неки од главних узрока саобраћајних гужви на главним градским саобраћајницама и у централним деловима града. Тврди да проблем представља и то што на Дунаву од Бешке до Смедерева постоји само један мост, па тако житељи Палилуле са банатске стране као и сви који долазе из правца Зрењанина, ако желе да стигну до центра Београда, морају да пређу „панчевац”, као и Булевар деспота Стефана и Рузвелтову улицу које су због тога међу најпрометнијим у граду.

– Све улице који воде ка мостовима су у већем делу дана у саобраћајном загушењу. „Газела” је преоптерећена, јер њу дневно пређе око 160.000 возила, од којих је од 12 до 15 одсто у транзиту. Ако возач из Турске пође за Холандију, он мора да прође преко „Газеле”. Због тога би мост преко Аде допринео растерећењу не само „Газеле”, већ и Радничке улице, Булевара војводе Мишића, Улице кнеза Милоша, Карађорђеве као и околних улица које су понекад 10 или 12 часова блокиране – објашњава Вукашиновић и додаје да велике гужве настају и на укључењима на аутопут од којих су Мостарска петља и Аутокоманда међу најкритичнијим.

Диспечери у неколико такси удружења ових дана саветују возаче да оставе аутомобиле код куће и да у град крену возилима ГСП-а или таксијем, а у јавности су се раније појављивале идеје о забрани улазака приватних аутомобила у центар. Стручњаци су тада тврдили да ће се гужве смањити ако у најуже градско језгро буду могли да долазе само возила јавног превоза.

– Не можемо никоме забранити да вози аутомобил како би дошао у центар града. Поједини европски градови попут Стокхолма, Лондона и Милана овај проблем су решили тако што су увели наплату за улазак приватних аутомобила у централне делове, а новац који добију улажу у даљи развој саобраћајног система и екологију – истиче Вукашиновић.

Драгомир Мандић, професор Саобраћајног факултета, истиче да нема брзих, једноставних и јефтиних решења проблема саобраћајних гужви.

– Нико нема чаробни штапић који би помогао да преко ноћи нестане неколико десетина хиљада аутомобила – наглашава Мандић.

Наш саговорник додаје да би најбоље било измештање већег дела јавног саобраћаја са површине под земљу. Због тога се залаже за почетак градње лаког шинског система.

– За бољи превоз путника потребно је много више искористити шинска возила и „Беовоз”. Проблем је што сада има мало возова који повезују житеље Батајнице, Панчева и Ресника. Потребно је такође, искористити новобеоградски железнички чвор и трасе које повезују железничку станицу и Ветеринарски факултет као и да композиције воза пролазе испод Дедиња до Раковице – сматраМандић.

Он истиче да је неопходно што пре изградити прву линију метроа од Вуковог споменика, преко Старог Меркатора до Земуна, за шта треба издвојити око милијарду евра. Сматра да је пројекат исплатив, јер би дуж његове трасе са улица био склоњен велики број возила.

– Најизгледније решење је да уз постојећи Бранков мост буде изграђен део којим би прошао метро, јер је то једноставније него градити потпуно нови мост. За сада није одређено са које стране моста би то било урађено. Важно је даметро нема додирних тачака са другим врстама саобраћаја, јер би једино тако могао постићи пуну брзину и скратити време преласка из једног дела града у други – закључује Мандић.