Стоп за „Универзитет централне Србије”

На поменутој седници се није расправљало о Арсенијевићевим поступцима, већ је, у оквиру ингеренција НСВО, одлучено да се обиман материјал са оптужбама на рачун ректора Универзитета у Крагујевцу достави Министарству просвете, науке и технолошког развоја, једино овлашћеном да обавља надзор над радом високошколских установа и одговорних лица.

Чланови Националног савета за високо образовање су се, према речима председника Дејана Поповића, упознали са оптужбама против ректора Арсенијевића, али тим поводом, како каже, није заузиман никакав став. Пристигли дописи су примљени к знању, али је материјал, као и у неким ранијим случајевима када се НСВО суочавао са притужбама на рад других високошколских установа, прослеђен ресорном министарству.

Поводом захтева највиших тела Универзитета у Крагујевцу о промени назива, чланови НСВО су, наглашава Поповић, заузели јединствен став и једногласно одбили да дају сагласност да се ова високошколска установа преименује у „Универзитет централне Србије”.

– Високо ценећи академску репутацију Универзитета у Крагујевцу, достигнуту под тим називом, Савет сматра да није оправдано давати регионалну конотацију називу неког универзитета у Републици Србији. Термин „централна Србија” користи се у различитим значењима, да би се означио део Републике изван територије аутономних покрајина или, пак, средишњи део Републике, са неодређеним границама. Отуда се за поједине друге државне универзитете, попут оних у Нишу или Новом Пазару, такође може сматрати да се налазе у „централној Србији”. Давањем назива једном универзитету према регионалном обележју, чак и да су границе те регије прецизније одређене, створио би се преседан за преименовање других универзитета по истом основу, што би могло да има далекосежне негативне последице. Коначно, аргумент да Универзитет у Крагујевцу има факултете у већем броју градова односи се и на друге државне универзитете – наводи председник Националног савета за високо образовање.

Иницијативу за промену назива, Универзитет у Крагујевцу је покренуо још крајем 2016, а у образложењу се каже да је идеја заснована на „концепту разуђеног универзитета”. Још се наводи да је крагујевачки универзитет „једини универзитет регионалног карактера у Србији”. Географски, привредно и кадровски обухвата територију која се простире на око 5.000 квадратних километара и која има око 2,5 милиона становника.

Према речима ректора Арсенијевића, једногласан став Сената и Савета Универзитета у Крагујевцу о потреби промени назива подржали су сви факултети ове установе, размештени у Крагујевцу, Краљеву, Чачку, Јагодини, Ужицу и Врњачкој Бањи.

– Захтев за промену имена је захтев свих 12 факултета у саставу Универзитета у Крагујевцу. Дакле, питало се близу хиљаду наставника и сарадника – нагласио је Арсенијевић, наводећи да са одлуком НСВО још није званично упознат.

Залажући се за брзу реакцију надлежних поводом већ изнетог захтева за смену, председник новоформираног Иницијативног одбора за повратак моралности на Универзитету у Крагујевцу, професор Немања Здравковић је у писму упућеном академској јавности Србије оптужио ректора Арсенијевића да је, кршећи законе и прописе, запослио и омогућио напредовање својих најближих сарадника и чланова своје шире породице.

Наводећи да је надлежно тужилаштво одбацило пријаву исте садржине, Арсенијевић је рекао да није тачно ништа од онога што је написано, као и да за то има необориве доказе. У писму подршке, које је потписала већина професора Факултета медицинских наука, наглашава се да је ова установа, захваљујући Арсенијевићу, постала једна од четири најцењенија научноистраживачка центра у Србији.