Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији

Изложба „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост” аутора дописног члана САНУ Миодрага Марковића и професора др Драгана Војводића представљена је у Галерији Српске академије наука и уметности.

Поставку је отворио председник САНУ Владимир Костић. Он је рекао како се усуђује да изрекне суд да се ради не само о најзначајнијој изложби у овој институцији у овој години, већ о поставци која не укључује потребу за било каквим поређењем.

Идеја је, како је оценио Костић, да се учини све што се може како би ова лепота и често анонимни, али тиме не и мање успешни стваралачки подвизи наше баштине на Косову и Метохији трајно постали део нас самих оваквих какви смо, и да тиме не дозволимо ишчезавање оног што нас одређује у самом нашем бићу без обзира на околности. Коаутор изложбе Миодраг Марковић истакао је да одлука да се свеобухватно представи српска уметничка баштина на КиМ проистиче из сталне посвећености Академије изучавању прошлости нашег народа на том подручју и његовог драгоценог културног наслеђа.

Он је приметио да данас, нажалост, постоје посебни разлози за такву посвећеност јер је та баштина угроженија више него икада пре.

– У последњих двадесет година претрпела је два систематска разарања, преосталим споменицима српске културе оспорава се или кривотвори идентитет, онемогућује се институцијама Републике Србије да врше њихову конзерваторску заштиту и на крају, сасвим парадоксално и цинично, страна која је одговорна за све те поступке кандидује се за чланство у Унеску чиме би стекла право да она брине о српском културном наслеђу на Космету – истакао је Марковић. Драган Војводић рекао да је последњи пут био на Косову 2012. године и да се од тада стање, што се тиче физичког опстајања споменика, није променило.

Он је навео да на сајту косовског Министарства културе, омладине и спорта код значајних споменика као што је Грачаница не стоји да је то српски споменик и да га је саградио српски владар.

– Опасно је што су споменици који су се нашли на Листи светске културне башине ушли на ту листу као средњовековни споменици Косова и Метохије – рекао је Војводић. Он је истакао да им је било врло важно да изложбом, коју реализују САНУ, Народни музеј и Музеј Српске православне цркве, представе изузетне домете уметности нарочито у прошлости и њен суштински значај за културну историју читавог српског народа. Први део изложбе посвећен је средњовековној уметности везаној за важне манастире, цркве и градове, а остали делови посвећени су уметности новог времена. Аутори су подсетили да ће посетиоци бити у прилици да оком и духом походе највеће светиње попут Пећке патријаршије, Дечана и Грачанице, а да истовремено пропутују свим вековима стваралаштва српског народа на КиМ. Ту је и примењена уметност која оплемењује свакодневицу од средњег века до данас.

Страдању културне баштине на КиМ посвећен је последњи део изложбе, а како су истакли аутори, то је процес који траје од 15. века и никад није заустављен, само је мењао своје облике, па и брига о очувању тог наслеђа мора бити трајна.

Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић казала је да су из збирки националног музеја за изложбу одабрани оригинални предмети – иконопис и уметнички рад у металу, скупоцени вез, керамика и стакло, архитектонска пластика – који репрезентују уметност и културу Космета и дају увид у начин живота, веровања и хтења српских житеља тог подручја од 12. до 19. века.

Прикупљани су у археолошким истраживањима, откупом или поклонима, а потичу првенствено из Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке. Изложени су и експонати из збирки Музеја СПЦ, Музеја примењене уметности, Народне библиотеке Србије и Архива САНУ.

Међу многобројним званицама били су бивши председник Србије Томислав Николић, генерални секретар у Председништву Србије Никола Селаковић и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

– Свако дете треба да зна где се налази која фреска, да зна нешто о прстену краљице Теодоре, о томе где је био гроб цара Душана, да зна нешто о призренској преписци Душановог законика, а све то може да се види на овој изложби – поручио је Селаковић, а преноси Танјуг, наводећи и Ђурићеву оцену да је изложба урађена на савремен начин и да је добро што је блиска гледаоцу навикнутом на визуелни доживљај. – Волео бих да ово види што већи број младих, школе, универзитети... Ако будемо знали шта се овде налази, имаћемо компас и светионик за будућност и као држава и као народ – рекао је Ђурић.