Од априла БГ возом и из Ресника

Без об­зи­ра на ре­дук­ци­ју, пр­ва ли­ни­ја БГ во­за не­ће би­ти уки­ну­та, на­во­ди Стан­ко Кан­тар, ру­ко­во­ди­лац сек­то­ра за шин­ски и реч­ни пре­воз у Се­кре­та­ри­ја­ту за јав­ни пре­воз. 

– Ре­дук­ци­ја во­зо­ва тре­ба­ло би да поч­не од про­ле­ћа иду­ће го­ди­не, јер пре то­га тре­ба да се отво­ри гра­ди­ли­ште и да се оба­ве при­пре­ме. План је да во­зо­ви иду на сат вре­ме­на. Не­ће би­ти пот­пу­не об­у­ста­ве са­о­бра­ћа­ја, јер ће се ра­ди­ти је­дан па дру­ги ко­ло­сек. Је­ди­но што ће на не­ким де­о­ни­ца­ма во­жња би­ти успо­ре­на због ра­до­ва ко­ји би, пре­ма ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­је има­мо, тре­ба­ло да тра­ју око 16 ме­се­ци – ука­зу­је Кан­тар.

План је да се у Ре­сни­ку, као и у Ба­тај­ни­ци, ускла­де по­ла­сци ло­кал­них ауто­бу­са ка­ко би они на окрет­ни­цу код же­ле­знич­ке, пре све­га у ју­тар­њим са­ти­ма, сти­за­ли око пет ми­ну­та пре по­ла­ска БГ во­за. Гле­да­ће се и да у по­по­днев­ним са­ти­ма, ка­да се су­гра­ђа­ни вра­ћа­ју са по­сла, ауто­бу­си са ста­ја­ли­шта код же­ле­знич­ке кре­ћу око пет ми­ну­та по­сле до­ла­ска во­за. Уз же­ле­знич­ку ста­ни­цу у Ре­сни­ку, као и у Ба­тај­ни­ци, тре­ба­ло би да се уре­ди и пар­кинг за жи­те­ље тог кра­ја ко­ји на ста­ни­цу до­ла­зе ауто­мо­би­лом. 

Ка­ко би уоп­ште мо­гла да се по­кре­не ли­ни­ја од Ре­сни­ка до „Про­ко­па”, мо­ра да се ре­мон­ту­је пет во­зо­ва. Ово је, ка­ко ка­же Кан­тар, при­хва­ти­ла Европ­ска бан­ка за об­но­ву и раз­вој, иза­бран је из­во­ђач за тај по­сао, па се оче­ку­је да до про­ле­ћа во­зо­ви и бу­ду сре­ђе­ни. Олак­ша­ва­ју­ћа окол­ност је и што ће се по­кре­та­ње ли­ни­је од Ре­сни­ка по­кло­пи­ти са про­ре­ђи­ва­њем по­ла­за­ка од Ба­тај­ни­це до Ов­че, па ће део во­зо­ва би­ти пре­у­сме­рен. 

Због из­ме­на на пр­вој ли­ни­ји БГ во­за од на­ред­ног про­ле­ћа, план је и да во­зо­ви из Ре­сни­ка пу­то­ва­ње не за­вр­ша­ва­ју у „Про­ко­пу” већ да иду све до Ов­че.

Ви­ше пу­та су се у јав­но­сти као по­жељ­не тра­се БГ во­за спо­ми­ња­ли и Ла­за­ре­вац и Мла­де­но­вац. Али, ову же­љу успо­ра­ва то што на евен­ту­ал­ним но­вим тра­са­ма не би има­ло шта да во­зи. 

– Основ­ни про­блем је што за те прав­це „Ср­би­ја воз” не­ма во­зо­ва. „Же­ле­зни­ца” не мо­же са­ма да их на­ба­ви, то мо­ра да одо­бри вла­да. Као град је­смо спрем­ни да се тра­са БГ во­за про­ду­жи до та­мо, али мо­ра да се на­пра­ви фи­нан­сиј­ска кон­струк­ци­ја. А од тре­нут­ка ка­да се но­вац одо­бри до пу­шта­ња пр­ве гар­ни­ту­ре у са­о­бра­ћај тре­ба да про­ђе око три и по го­ди­не, јер ту има до­ста про­це­ду­ра – об­ја­шња­ва Кан­тар. 

Ово је сва­ка­ко пред­у­слов и за по­кре­та­ње но­вих ли­ни­ја БГ во­за ко­је су пред­ви­ђе­не не­дав­но усво­је­ним Са­о­бра­ћај­ним ма­стер пла­ном Бе­о­гра­да – јед­на од Но­вог Бе­о­гра­да до аеро­дро­ма и Сур­чи­на, а дру­га од Ма­ки­ша до Аде Ху­је. Уре­ђе­ње тра­се до аеро­дро­ма и Сур­чи­на не би тре­ба­ло да бу­де пре­ску­по јер је олак­ша­ва­ју­ћа окол­ност што је то рав­ни­чар­ски те­рен. Оце­њу­је се да би, ако се при­ме­ни сли­чан мо­дел као код ста­ни­це у Ба­тај­ни­ци, жи­те­љи окол­них сур­чин­ских ме­ста и рад­ни­ци ин­ду­стриј­ске зо­не ко­ја се раз­ви­ја у овом де­лу гра­да до ста­ни­це мо­гли да до­ла­зе ауто­бу­си­ма и ауто­мо­би­ли­ма, ода­кле би ка цен­тру гра­да на­ста­вља­ли БГ во­зом. 

Дру­га пла­ни­ра­на ли­ни­ја, по све­му су­де­ћи, за­ви­си­ће од раз­во­ја бе­о­град­ског ме­троа. Ка­ко је иде­ја да и ме­тро кре­ће из Ма­ки­ша, план је да по­сто­је тач­ке пре­се­да­ња и до­бре ве­зе из­ме­ђу ме­троа и БГ во­за. Ова ли­ни­ја град­ског во­за та­ко би кре­та­ла из Ма­ки­шког по­ља, ко­ри­сти­ла би ту­нел Ма­киш–Ра­ко­ви­ца, а за­вр­ша­ва­ла би на Ади Ху­ји. За ову ли­ни­ју ис­ко­ри­сти­ле би се и и две по­сто­је­ће ту­нел­ске це­ви на Ка­ра­бур­ми.

– Што се мре­жа ви­ше про­ду­жа­ва, ве­ћа је ве­ро­ват­но­ћа за гре­шке и ка­шње­ња. За­то је у пла­ну и уво­ђе­ње те­ле­ко­ма­де за цео бе­о­град­ски же­ле­знич­ки чвор. Да се из јед­ног цен­тра упра­вља свим во­зо­ви­ма у чво­ру јер без умре­жа­ва­ња, са ово­ли­ким бро­јем во­зо­ва ко­ји пла­ни­ра­мо, те­шко да ће ићи – ис­ти­че Кан­тар.

Но­ве ста­ни­це у Ка­мен­ди­ну и Ал­ти­ни

По­сле мо­дер­ни­за­ци­је пру­ге од „Про­ко­па” до Ста­ре Па­зо­ве ко­ри­сти ће има­ти и пут­ни­ци БГ во­за јер ће би­ти по­диг­ну­те две но­ве ста­ни­це, Ка­мен­дин и Ал­ти­на, а би­ће пре­у­ре­ђе­не и ста­ни­це То­шин Бу­нар, Ба­тај­ни­ца, Зе­мун и Но­ви Бе­о­град. 

Ста­ни­це ће има­ти исту ви­си­ну пе­ро­на, сву­да ће би­ти по­ста­вље­не и над­стре­шни­це и осве­тље­ње, а из јед­ног у дру­ги воз се не­ће пре­ла­зи­ти пре­ко ви­ше пре­ко ко­ло­се­ка не­го под­зем­ним про­ла­зи­ма и пот­ход­ни­ци­ма. 

Нај­ви­ше пут­ни­ка где је нај­ви­ше пре­се­да­ња

По­ве­зи­ва­ње БГ во­за и бу­ду­ћег ме­троа, од­но­сно до­бро осми­шља­ва­ње та­ча­ка пре­се­да­ња, ка­ко на­во­ди Стан­ко Кан­тар, до­при­не­ће да, ка­да ме­тро за­жи­ви, бу­де до­вољ­но пут­ни­ка и у јед­ној и у дру­гој вр­сти пре­во­за. 

– Пр­ва ли­ни­ја БГ во­за ја­сно по­ка­зу­је да је нај­ви­ше пут­ни­ка та­мо где је нај­ви­ше пре­се­да­ња, а не где је нај­ви­ше ста­нов­ни­ка. На ста­ни­ци Ка­ра­ђор­ђев парк днев­но има­мо 8.000 пут­ни­ка. За­што? За­то што они ту ста­ни­цу ко­ри­сте за пре­се­да­ње на трам­вај и ауто­бу­се за оста­ле де­ло­ве гра­да – ука­зу­је Кан­тар.