Еколошка револуција у срцу Шумадије

– Имамо план шта и како треба радити. Ушло се у процедуру јавне набавке за промену котлова, али то неће моћи да буде завршено до наредне грејне сезоне. Грејање на гас највероватније ће почети у зиму 2019, а читав посао коштаће око четири милиона евра. Биће то велика промена за Крагујевац, пре свега у еколошком смислу. Цена грејања ће зависити од цене гаса, не више од цене угља кога смо последњих година ионако тешко набављали – каже Владимир Максимовић, члан Градског већа за комуналне делатности, равномерни и одрживи развој.

Осим еколошких, на ову одлуку „Енергетике” и градског већа утицали су и други чиниоци, најпре отежана набавка угља из система „Рембас-Ресавица” који је запао у потешкоће.

Крагујевачка топлана је деценијама набављала енергенте из ових копова, будући да су котлови „Енергетике” пројектовани за ситнији угаљ, али је последњих година било много проблема, пре свега због слабије производње система „Рембас-Ресавица”, али и због отежаног транспорта. Због набавке угља неодговарајућег квалитета из Босне и Херцеговине, као и због виших цена, неки од бивших руководилаца крагујевачке „Енергетике” су били суочени са озбиљним оптужбама и завршили у притвору.

Значајан утицај на доношење одлуке да се са угља пређе на гас имао је и Институт за јавно здравље Крагујевац који је годинама упозоравао на загађеност ваздуха у граду услед нуспродуката које је „Енергетика” испуштала из котлова. Присуство чађи, угљен-диоксида и осталих штетних супстанци често је било веће од дозвољеног максимума, што су редовно показивали инструменти на мерним местима у граду.

Иначе, Крагујевац је један од ретких градова у Србији који за производњу топлоте и даље користи угаљ.

– Сами смо направили пројекат промене система грејања. Бар у том смислу смо уштедели средства која су потребна за прелазак са угља на гас. Нисмо још сигурни како ћемо обезбедити новац, али постоји више модела. Очекујем да у наредне две године читав посао буде завршен, јер је већ било крајње време да Крагујевчани почну да удишу чистији ваздух – поручује директор „Енергетике” Милан Ћировић, подсећајући да је крагујевачка топлана у власништву државе.

„Енергетика”, која данас снабдева више од 20.000 потрошача у граду, некада је припадала великом систему „Заставе” и све до пре пар година је словила за друштвено предузеће. Са подржављењем, међутим, нису решени проблеми са којима се некадашња „Застава енергетика” и данас суочава. Ово предузеће и даље оптерећују огромни дугови који износе чак око 100 милиона евра. Реч је о неким наслеђеним обавезама, али и ЕПС и „Србијагас” од „Енергетике” потражују велика средства.

Подржављење је требало да буде само међукорак ка трансформисању „Енергетике” у градско јавно-комунално предузеће, али до тога, и поред бројних најава, није дошло, јер још нико нема одговор на питање шта са огромним дуговима крагујевачке топлане.