Недеља среће у Паризу
Сећате ли се тениске 2010/11, када се Новак Ђоковић вртоглаво пењао ка светском врху? Тада је мало ко марио за успоне и падове пет година млађег Филипа Крајиновића. Са 18 је стигао до 170. места на свету, што у овом тренутку очекујемо од Миомира Кецмановића, одавно проглашеног за будућност српског тениса.
На једног Ђоковића дођу стотине талената заустављених повредама. Далеко од очију, младић из Сомбора, рођен 27. фебруара 1992, повредио је раме крајем 2010. Током 2011. играо је само два месеца, а 2012. почео као 1.403. на свету. Тек 2014. се вратио у 200, па у 100 и 2015. стигао до 86. места. Онда су дошле нове повреде 2016. и испадање из првих 200...
Девет година професионалне каријере је провео углавном на турнирима најнижих категорија: ИТФ, фјучерс, па челенџер. Далеко од АТП турнира за 250, 500, 1.000, 1.500 и 2.000 поена. Пласмани близу стотог места су му дозвољавали само квалификације за најмасовнији турнир, гренд слем са 128 учесника, али је у тој конкуренцији само једном прошао прво коло.
Овог маја је стигао надомак испадања из првих 300, можда и напуштања тениса, када је на наговор оца пошао на челенџер у немачком Хајлброну. Био је то први од пет узастопно освојених челенџера, сви редом на шљаци, пењући се до 77. места на свету и новог личног рекорда.
Уследила је храбра одлука да искористи висок пласман и потражи шансу у квалификацијама за мастерс у Паризу. Тако је, с ивице понора, за свега пет месеци, стигао до седмице која му је променила каријеру и живот.
После Новака, Филип је први наш финалиста једног турнира мастерс серије 1.000. Јанко Типсаревић је био осми на свету, али није прошао полуфинале, Виктор Троицки је био 12, а одиграо је само два четвртфинала на том нивоу.
Са сузама неверице после полуфиналне победе над Џоном Изнером, Филип Крајиновић је постао 33. тенисер света. Отворио је себи врата за турнире свих категорија, с добрим изгледима да у Мелбурну буде међу 32 носиоца. Прешао је магичну црту првих 50, иза које следе трајни спонзорски уговори, спасао је таленат, преко ноћи постао миљеник публике.
Није Крајиновић научио тенис за протеклих пет месеци, нити за ових недељу дана. Само је нашао себе. Од срца је публика у Берсију поздрављала апсолутну посвећеност спортисте решеног да наплати све пехове и повреде. Ова срећна недеља у Паризу вредела је – емотивно и новчано – колико половина претходне деценије.
Да ли је Париз врхунац или почетак? Све ће зависити од првих пет месеци 2018, када из тениских предграђа пређе у метрополе. Дотле не брани много поена и може лако у првих 20, али сада су те бројке мање важне од улазница у високо друштво, с којима тек треба да докаже да ту трајно припада.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


