Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црквени брак из помодарства

Последњих петнаестак година постало је нормално да судбоносно "да" изречено пред матичарем у општини буде поновљено и у цркви. Да је број црквених венчања у порасту потврђују и у Цркви светог Александра Невског у Београду. Током 1981. склопљено је само шест, а 2006. године 126 бракова. Међутим, уз повећан број црквених венчања, повећан је и број црквених развода.

Цркви је стало, ако је икако могуће, да се сваки брак сачува. Али, уместо да затраже помоћ духовника кад брачна заједница западне у тешкоће, супружници код свештеника који их је венчао најчешће долазе са пресудом општинског суда о разводу и захтевом да их и црква растави. И у таквим случајевима свештеници се труде да помогну брачницима како би, ако је могуће, наставали да живе заједно.

Да је, упркос грађанском разводу, ипак, могуће обновити светињу брака потврђује протојереј Вајо Јовић, старешина Цркве светог Александра Невског:

"Једна жена је напустила мужа и дете и отишла код својих родитеља у други град. Уследио је и грађански развод. Интервенцијом свештеника није дошло до црквеног развода. После много разговора са оба брачна партнера жена се вратила мужу. У међувремену су се поново венчали у општини, добили друго дете и сада, после свих тешкоћа, имају складан брак."

Међутим, немају све брачне кризе срећан крај. Како каже отац Вајо, било је случајева да су свештеници његове цркве утрошили и по 100 сати разговора у току неколико месеци, уз много прочитаних молитви, али се брак није могао спасти.

"Једноставно, супружници нису могли хришћански да живе, јер нису били верни једно другом. Стабилизују се на неко време, па онда учине прељубу. Било је примера да су оба брачна партнера искључива и одмах после грађанског траже експресно и црквени развод. Свештеник мора да буде веома опрезан и да даје добре хришћанске савете. Ако види да је брачна заједница изгубила сваки смисао, прибегавајући мањем злу, како брачници не би духовно пропали, духовник може предложити и црквени развод, инсистирајући увек на мирном решењу", прича старешина Цркве светог Александра Невског.

Отац Вајо Јовић истиче да се народ све више поводи за холивудским хедонистичким стилом живота који пропагира болесну сексуалност, тако да хришћански идеали праве и жртвене љубави у светињи брака као да бивају заборављени.

У великом броју случајева, ипак, постоји добра воља да брак добије и Божји благослов и у томе им свештеници помажу кроз предбрачни испит који претходи чину венчања. Неки будући брачници поуке и савете свештеника схвате озбиљно, али има случајева да се улази у црквени брак из помодарства. Искуство говори да они брачни партнери који немају никакву традиционалну или духовну подлогу и венчавају се јер је то сада "ин" врло брзо доводе свој брак у кризу.

"Може се рећи да је у 90 одсто случајева развода узрок нехришћански живот. То значи да брачници прво нису живели верно, да у браку нема никаквог подвига, поста, молитве, праштања, разумевања и причешћа. Нема спремности, као што поручује Свето писмо, да понесу бреме један другом. Брачници изгледају као војници који су сами себе разоружали и тако изгубе прву битку, па макар била и мала. У брак се улази са физичком заљубљеношћу, а човек мора да има духовну љубав која је дубља и надилази телесну. Брак је као биљка, морате да је окопавате, негујете, заливате, а то је заједничка брига брачника, али и брига цркве", истиче протојереј Вајо Јовић.

Уколико би наш народ и омладина били више упућени у веру и оправослављени, било би мање свих криза, укључујући и брачне, сматра овај духовник, поткрепљујући то и доказима. "Имамо двадесетак бракова које су склопила особе из наше парохијске заједнице. То су људи који годинама долазе на богослужења и у цркви су пронашли своје брачне партнере. Ти бракови су потпуно стабилни и у њима већ има по троје, петоро, па чак и десеторо деце. Многи од њих живе још као подстанари. Кажу да им је тешко, али се ипак не жале", прича отац Вајо Јовић.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.