Енергија у формату папира
Ужице – Када ме питају да опишем оно чиме се у уметности бавим, обично им одговорим цитатом Камија: „Одједном, осетио сам потребу за оним што је немогуће”. Овако за наш лист своју уметничку мисао тумачи сликар Вељко Ваљаревић (26), о чијем стваралаштву се говори у уметничким круговима у Београду. Ваљаревић у главном граду живи и ствара, а Ужичанин је родом. Веран завичају, одлучио је да једно своје уметничко дело, цртеж „Алегорија стварног”, поклони као награду „Политике” најбољем младом глумцу на 22. позоришном фестивалу „Без превода” који је минулих дана одржан у Ужицу.
Вељко Ваљаревић ствара цртеже и слике, до сада је имао четири самосталне изложбе у градовима Србије. Са похвалама се говорило о његовој пролећној поставци у Кући краља Петра у Београду, где је приказао концепт: „једна слика – мноштво цртежа”.
– Бавим се цртежом и сликом, у мом случају једно без другог не иде. Мада различити, добар цртеж је предуслов добре слике. Стварам сваки дан и много ми је важно да сам окружен својим делима, јер ми се у комуникацији са већ створеним рађа инспирација за нова. Формати су различити, од мањих до монументалних. Кад поставим папир испред себе осетим у неком тренутку да је моја енергија већа од формата папира, па припајам нове, повећавам формат цртежу. Тако често настају и монументални радови, димензија од преко два метра. Такви су ми цртежи: „Африканац и крст у јапанском врту”, „Орфеј, плод и блуд”, „Развијање” и други. Што се тиче слика, а стварам уља на платну, оне су углавном из једног комада мањих или већих формата. Ова моја шетња између стваралачке разноликости начин је сакупљања креативне енергије – казује нам Вељко.
Главни мотив његових дела је човек, егзистенцијалистичко поимање човековог бивствовања кроз време и простор. Уметник истиче да се бави проблемом опште људске трагедије која почиње животом, а завршава се смрћу. Инспирисан је књижевношћу и филмом, а посебно ужива у свом родном Ужицу где је већ самостално излагао. Ипак, светлости велеграда примамљивије су и за овог младог ствараоца.
– Велика средина даје много веће шансе уметницима. Бројност галерија, музеја, стваралаца доприноси проширењу сазнања о савременој ликовној сцени. Моји планови за будућност су да се свим снагама борим да опстанем у сликарству, јер себе не могу да замислим у другој професији – каже Вељко Ваљаревић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
