Трамп: Русија и Кина су ривали, не партнери САД

У стратегијама за националну безбедност амерички председници објашњавају своје виђење међународних односа и најављују будућу спољну политику САД. Говор Џорџа Буша о превентивним ратовима био је најава инвазије на Ирак неколико месеци касније. Иако је током посете Пекингу Трамп у најлепшем светлу говорио о сино-америчким односима, у стратегији се вратио ставовима које је износио у предизборној кампањи када је оптуживао Сија Ђинпинга за непоштену трговину и субвенционисање кинеских производа. Председник наглашава да Америка мора да се супротстави трговинским плановима и другим кинеским амбицијама у свету. Иако није директно прозвала Москву за мешање у прошлогодишње изборе у САД, стратегија наводи да Америци прете опасности од сајбер-напада и пропагандног рата, као и да су Кина и Русија, како пише у документу, „решене да економију учине мање слободном и мање праведном, да оснаже своје војске и контролишу информације не би ли вршиле репресију над својим друштвима и прошириле свој утицај”.

Како оцењује „Њујорк тајмс”, стратегија је далеко критичнија према Кремљу него што је то Трамп икада био. Иако је хвалио Владимира Путина и изјављивао да би Америка имала корист када би са Москвом успоставила добре односе, шеф Беле куће је овим документом пре најавио нови хладни рат са Русијом и Кином него што је подржао детант. У стратегији се чак имплицитно наводи да су бивше администрације грешиле када су покушавале да конкуренте укључе у светски поредак. Трамп позива да се преиспита звезда водиља америчке спољне политике у последњих 20 година, заснована на „претпоставци да ће сарадња са ривалима и њихово укључивање у међународне институције и светску трговину од њих начинити доброћудне актере и партнере којима се може веровати, јер се та премиса испоставила као нетачна”.

Како је о Пекингу говорио као о „стратешком ривалу”, шеф државе се оградио од претходника, попут Била Клинтона, који је подржавао кинески улазак у Светску трговинску организацију, или Барака Обаме, који је о овој земљи говорио као о „партнеру”. За разлику од њих, Трамп је нагласио да међународна сарадња више није амерички приоритет, што се ослања на његов изборни слоган „Америка на првом месту”. Док је Обама сматрао да су климатске промене изазов за америчку безбедност, између осталог и због избеглица из крајева погођених сушом и поплавама, Трамп је изнео виђење да клима није проблем и да неће дозволити да брига о заштити животне средине спречи привредни раст. У том смислу не жели да Америку обавезује међународним споразумима попут париског. И кад је реч о савезницима, Трамп има другачије ставове, тврдећи да ће САД бити за партнерства и савезништва попут НАТО-а само кад је то на обострану корист и са сразмерним доприносима, што се ослања на његову критику чланица алијансе које не издвајају два одсто БДП-а за одбрану. Као неупитна, остала је приврженост Израелу, јер је Трамп нагласио да за невоље на Блиском истоку није крив Израел, већ да одговорне треба тражити у, како је пренео „Харец”, Ирану и џихадистичким терористичким организацијама.