Стиже Да Винчијев „Салватор Мунди”

Локална штампа, међутим, потрудила се да открије име новог власника овог Леонардовог уља на платну које важи, кажу, за једно од његових тек двадесетак сачуваних дела. Загонетна личност је, како пишу, саудијски принц Бадер бин Абдулах бин Мохамед бин Фархан Алсауд који је слику купио на аукцији за 450 милиона долара.

И док се чека да „Салватор Мунди” коначно стигне у Лувр Абу Даби, порука директора Рабате са последње одржане конференције за новинаре „да ће се ово ремек-дело савршено уклопити у причу о првом универзалном музеју у арапском свету који руши баријере између различитих цивилизација” личи на пријатан позив на стрпљење.

Како, у најкраћем, описати овај први музеј који носи име чувене институције ван Француске, а на који се у Абу Дабију чекало десет година, поготово што је свечано отварање, средином новембра, коме су присуствовали највиши званичници две државе било под јаким рефлекторима бројних светских медија, оценама стручњака, професионалних зналаца и љубитеља ове врсте уметности.

Када се уђе у овај „град музеј” под сводом мајсторски осмишљене вишеслојне умрежене прозирне куполе у облику сача кроз коју пролази „киша од светла”, први утисак је да се осећате некако посебно, па чак и помало свечано. Када обиђете цео круг по галеријама и седнете на неку од клупа уз ивицу спољних коридора коју запљускује море Голфског залива, да бисте предахнули и сабрали мисли, неизбежан је утисак да сва та изложена уметничка дела недвосмислено нуде кратку историју света и његове главне религије не изостављајући јудаизам, и то у земљи која званично не признаје Израел. Занимљиво је да су све три највеће светске религије представљене заједно, у једној мањој полуосветљеној сали. Веома стари и ретки примерци Курана, Торе и Библије чувају се у затвореним стакленим витринама. Ипак, странице најсветије књиге Ислама добиле су још једно почасно место у кругу музеја. Читаве реченице из Курана препознатљивим арапским писмом исписане су на огромној издвојеној мермерној плочи – зиду.

У Лувру Абу Дабија који је тако маштовито осмислио и вешто уклопио у природни амбијент прослављени француски архитекта Жан Нувел тематски је изложено око 600 уметничких дела, плус три стотине позајмљених из 13 водећих француских института. Галерије имају по једног Ван Гога, Леонарда да Винчија, Монеа, Матиса, Џексона Полока, Василија Кандинског, али и три платна Пабла Пикаса. Прекрасна велика таписерија која илуструје библијску причу о Данијелу и Набукодоносору заузима, рецимо, цео зид једне просторије. Пажњу посетилаца, бар оног дана када смо ми били, посебно је привукла огромна слика Наполеона на коњу (када је прелазио Алпе 20. маја 1800. године).

Новинарима, који иначе имају бесплатан улаз, пре неки дан саопштено је да музеј почиње серију ексклузивних изложби. Под називом „Од једног до другог Лувра” посетиоци ће имати прилику да прате историју париског Лувра још од 18. века. Подељена у три етапе изложба ће почети са царском колекцијом Версаја за време владавине краља Луја XIV. Како најављују организатори, око 150 слика, скулптура, декоративних предмета и других вредних комада биће пренето за ту прилику из Париза и Версаја.

На питање новинара колико посетилаца дневно, а посебно викендом, уђе у овај храм уметности и знања нико од тренутно запослених на Информативном деску, па и благајни, није могао да каже. Зна се једино да је на дан када је музеј отворен продато пет хиљада улазница. Познато је и да је Абу Даби платио Француској 525 милиона долара да користи име Лувр наредних 30 година као и да је у изградњу првог оваквог музеја у арапском свету инвестирано око 850 милиона евра.