Stiže Da Vinčijev „Salvator Mundi”

Lokalna štampa, međutim, potrudila se da otkrije ime novog vlasnika ovog Leonardovog ulja na platnu koje važi, kažu, za jedno od njegovih tek dvadesetak sačuvanih dela. Zagonetna ličnost je, kako pišu, saudijski princ Bader bin Abdulah bin Mohamed bin Farhan Alsaud koji je sliku kupio na aukciji za 450 miliona dolara.

I dok se čeka da „Salvator Mundi” konačno stigne u Luvr Abu Dabi, poruka direktora Rabate sa poslednje održane konferencije za novinare „da će se ovo remek-delo savršeno uklopiti u priču o prvom univerzalnom muzeju u arapskom svetu koji ruši barijere između različitih civilizacija” liči na prijatan poziv na strpljenje.

Kako, u najkraćem, opisati ovaj prvi muzej koji nosi ime čuvene institucije van Francuske, a na koji se u Abu Dabiju čekalo deset godina, pogotovo što je svečano otvaranje, sredinom novembra, kome su prisustvovali najviši zvaničnici dve države bilo pod jakim reflektorima brojnih svetskih medija, ocenama stručnjaka, profesionalnih znalaca i ljubitelja ove vrste umetnosti.

Kada se uđe u ovaj „grad muzej” pod svodom majstorski osmišljene višeslojne umrežene prozirne kupole u obliku sača kroz koju prolazi „kiša od svetla”, prvi utisak je da se osećate nekako posebno, pa čak i pomalo svečano. Kada obiđete ceo krug po galerijama i sednete na neku od klupa uz ivicu spoljnih koridora koju zapljuskuje more Golfskog zaliva, da biste predahnuli i sabrali misli, neizbežan je utisak da sva ta izložena umetnička dela nedvosmisleno nude kratku istoriju sveta i njegove glavne religije ne izostavljajući judaizam, i to u zemlji koja zvanično ne priznaje Izrael. Zanimljivo je da su sve tri najveće svetske religije predstavljene zajedno, u jednoj manjoj poluosvetljenoj sali. Veoma stari i retki primerci Kurana, Tore i Biblije čuvaju se u zatvorenim staklenim vitrinama. Ipak, stranice najsvetije knjige Islama dobile su još jedno počasno mesto u krugu muzeja. Čitave rečenice iz Kurana prepoznatljivim arapskim pismom ispisane su na ogromnoj izdvojenoj mermernoj ploči – zidu.

U Luvru Abu Dabija koji je tako maštovito osmislio i vešto uklopio u prirodni ambijent proslavljeni francuski arhitekta Žan Nuvel tematski je izloženo oko 600 umetničkih dela, plus tri stotine pozajmljenih iz 13 vodećih francuskih instituta. Galerije imaju po jednog Van Goga, Leonarda da Vinčija, Monea, Matisa, Džeksona Poloka, Vasilija Kandinskog, ali i tri platna Pabla Pikasa. Prekrasna velika tapiserija koja ilustruje biblijsku priču o Danijelu i Nabukodonosoru zauzima, recimo, ceo zid jedne prostorije. Pažnju posetilaca, bar onog dana kada smo mi bili, posebno je privukla ogromna slika Napoleona na konju (kada je prelazio Alpe 20. maja 1800. godine).

Novinarima, koji inače imaju besplatan ulaz, pre neki dan saopšteno je da muzej počinje seriju ekskluzivnih izložbi. Pod nazivom „Od jednog do drugog Luvra” posetioci će imati priliku da prate istoriju pariskog Luvra još od 18. veka. Podeljena u tri etape izložba će početi sa carskom kolekcijom Versaja za vreme vladavine kralja Luja XIV. Kako najavljuju organizatori, oko 150 slika, skulptura, dekorativnih predmeta i drugih vrednih komada biće preneto za tu priliku iz Pariza i Versaja.

Na pitanje novinara koliko posetilaca dnevno, a posebno vikendom, uđe u ovaj hram umetnosti i znanja niko od trenutno zaposlenih na Informativnom desku, pa i blagajni, nije mogao da kaže. Zna se jedino da je na dan kada je muzej otvoren prodato pet hiljada ulaznica. Poznato je i da je Abu Dabi platio Francuskoj 525 miliona dolara da koristi ime Luvr narednih 30 godina kao i da je u izgradnju prvog ovakvog muzeja u arapskom svetu investirano oko 850 miliona evra.