Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чује се српски од севера Америке до југа Африке

Школе у дијаспори са око четири хиљаде ђака су веза нових генерација са језиком и културом око пет милиона расељених људи из наших крајева, за коју се из буџета даје 150 милиона динара годишње. – У Кини се угасило одељење
Чује се српски од севера Америке до југа Африке
Друштво „Свети Сава” настоји да деца у допунској школи уче ћирилицу и српску историју (Фото: Министарство просвете)

Норвешка, Финска и Данска су нове земље у којима је последњих година почела да се организује настава за децу српских држављана у дијаспори. Пракса да се наши малишани са пребивалиштем у иностранству образују на матерњем језику уведена је пре четири деценије у оквиру Југословенске допунске школе, а у Министарству просвете, науке и технолошког развоја поносно истичу да се број српских одељења у свету повећава. Додатне групе ученика формиране су у пет од десет земаља у којима се спроводи настава на српском.

Јужноафричка Република је најудаљенија тачка на свету где ђаци слушају наставу из три предмета: Српски језик, Моја отаџбина Србија и Основи културе српског народа. 

Занимљиво је да је интересовање за наставу на српском у земљи која је више од 8.000 километара удаљена од нас је порасло, па су недавно формирали и две додатне групе ђака. Нова одељења последњих година оформљена су и у Грчкој, Италији, Француској, Немачкој и Швајцарској, а целокупан рад српских школа у дијаспори финансира Република Србија, буџетом од 150 милиона динара годишње.

И нови закон о основама система образовања и васпитања подржава ову праксу, која је даље регулисана подзаконским актима, наглашава др Милка Андрић из Одсека за послове основног образовања у Министарству просвете.

– Планирамо да проширимо наставу и на остале земље у Европи и на другим континентима, јер Република Србија има 5.100.000 расељених грађана у око 100 земаља света, а сматрамо да су српски језик и писмо темељ колективног идентитета Срба у дијаспори и региону. Томе ће допринети нови споразум о организовању образовно-васпитног рада на српском језику у иностранству, потписан између нашег и Министарства спољних послова, који јасније одређује улоге оба министарства – истиче Андрићева и додаје да Швајцарска и Немачка имају највише ученика у српским школама: 1.518, односно 1.212 ђака.

У ове две земље упућено је и највише наставника из Србије да предају ђацима у дијаспори. У овој школској години у девет европских земаља и Јужноафричкој Републици наставу на српском језику у иностранству држи 47 наставника, од којих су 22 редовна, а 25 хонорарни предавачи. Андрићева наглашава да су од 2009. до ове године часови на српском језику организовани и у Кини, али да у текућој години, нажалост, није било полазника у српској школи.

У српским школама ђаци су подељени у три групе и похађају наставу од првог до осмог разреда, са фондом од 105 до 114 часова годишње за сваки од три предмета. Имају ђачку књижицу и на крају школовања добијају уверење о завршеном посебном програму основног образовања и васпитања у иностранству.

– У школској 2015/2016. години Република Србија је у иностранству имала 3.988 ученика, а у 2016/2017. години 4.150, што значи да се њихов број, упркос гашењу школе у Кини, повећава. Колико ђака Србија тренутно има у иностранству знаћемо по завршетку првог полугодишта, на основу извештаја наставника – истиче Андрићева и објашњава да је свако наше дипломатско-конзуларно представништво обавезно да у сарадњи са предавачима достави годишњи извештај о раду српских школа у иностранству.

Избор наставника

Министарство просвете најдуже на четири године расписује конкурс за избор наставника који ће предавати српској деци у иностранству. То су професори разредне наставе, српског језика и књижевности и страног језика. Услови су да су већ запослени у образовно-васпитним установама у Србији, од чега најмање пет година у основним школама, да знају страни језик и да су се непрестано стручно усавршавали.

Избор наставника обавља стручна комисија, коју приликом сваког конкурса решењем формира министар, а чине је представници Министарства просвете, Министарства спољних послова, Завода за унапређивање образовања и васпитања и Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Министар доноси одлуку о упућивању наставника у иностранство, на основу које им се издају решења и склапају уговори. У земљама у које није могуће послати наставнике из Србије, или не постоји довољно ђака за пун фонд часова, министарство ангажује хонорарне наставнике, са одговарајућом стручном спремом и местом боравка у тој држави. Такође се расписује конкурс и бира их стручна комисија.

Да знају ко су и шта имају

Циљеви због којих се из буџета издваја новац за образовање наше деце у дијаспори су

* учење и неговање српског писма

* учење српског језика као матерњег језика ученика

* проучавање највреднијих дела српске књижевне и шире културне баштине

* успостављање и стално јачање веза са отаџбином

* јачање свести о сопственом националном и културном идентитету

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Super, tako i treba jel ce za 30/40 godina dijaspora postati veca od matice. Srecno!
Alisa
Odlicno funkcionise u praksi makar u Atini. Deca to vole.
Vladislav Marjanovic
U osnovi dobra inicijativa, ali pod uslovom da deca to ne dozivljavaju kao pritisak, kao obavezu ucenja koje se ocenjuje i koje im oduzima i ono malo slobodnog vremena koje im savremeno skolovanje ostavlja na raspolozenju. Bilo bi, besumnje, pogodnije da se deci iz dijaspore omoguci da kroz neformalne kurseve upoznaju zivot, kulturu i vrednosti naroda u kome imaju korenje tako da im ona ne bude tudja ukoliko joj dodju u posetu ili se u nju budu definitivno vratili. Mladi treba da se osete podstaknuti da svojevoljno i rado dolaze na takve kurseve jer im on siri vidike, stimulise kreativnost i omogucava druzenje na osnovu istog govornog podrucja. Naravno, i tu bi mogla da se napravi odredjena sistematizacija u prenosenju znanja, ali i navesti mlade da stalno postavljaju pitanja ili daju misljenja o odgovarajucim temama. Pedagoski spektar moze da bude veoma sirok i da ukljuci rad u sekcijama, djackim glasilima, pa i izlete i ekskurzije u domovinu, ali niposto domace zadatke i ocene

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.