Легат Олге Јанчић на пролеће пред публиком
На њено уметничко формирање утицали су професори Лојзе Долинар и Тома Росандић, размењивала је посете са колегом Хенријем Муром, а критичар Хеберт Рид уврстио ју је у књигу „Историја модерне скулптуре”. У каријери која је трајала више од пет деценија Олга Јанчић (1929–2012) прешла је пут од „академског реализма са експресивним импулсима и умереном стилизацијом форме, окрећући се фигурацији инспирисаном архаичним облицима, преко фигурално-асоцијативно-апстрактних облика до апстрактног виталистичког концепта форме”.
Легат који је ова уметница још за живота формирала, поверен је на старање Кући легата тек у марту ове године, а на пролеће 2018. јавности ће на изложби бити приказан избор из њене богате заоставштине која броји 83 скулптуре и рељефа.
Како за „Политику” објашњава Дејан Вучетић, кустос Куће легата, Уговор о поклону између наше познате вајарке и града Београда потписан је 20. октобра 1993. и у њему се налазио прецизан списак дела која је она сама пажљиво одабрала и која су илустровала све фазе њеног стваралаштва, од 1945. па до 1992. Након њене смрти, 25. октобра 2012, уговор је могао да буде испуњен.
– Међутим, на правоснажност тог уговора се чекало до 2017. јер градска комисија која је требало да се бави легатом није била оформљена. У првобитном тексту било је наведено 90 радова али је након пописа 2015, који је спровела Кућа легата, установљено да недостаје седам скулптура. Констатовано је да су оне највероватније нестале приликом провала у атеље и кућу Олге Јанчић где су све време биле смештене – открива Вучетић мало познате детаље и додаје да је већина дела у добром стању, осим неколико скулптура које су украшавале кућни врт уметнице на Сењаку, па су биле изложене атмосферским приликама. Њима ће конзерватори посветити посебну пажњу.
Вучетић, потом, подсећа да је Олга Јанчић припадала групи уметника који су након Другог светског рата својим авангардним идејама креирали импулс модерних струјања наше уметности. Са неколицином вајара са простора тадашње Југославије она је проширила опсег уметничког деловања ван своје средине и изборила се за место унутар токова зреле модернистичке европске скулпторалне праксе.
– Поред изврсности техничке израде, њена дела су органска по својој доминантној овалној форми, а дубоко виталистичка по идеји коју је у њих уткала. Теме које су је привлачиле представљају животне и животворне принципе и имају за циљ да транспонују емотивна стања, асоцијације и идеје у облик, често избегавајући елементе нарације, истичући непромењивост и вечност животних сила човека и природе. Развој њеног самосвојног рукописа и ликовног језика десио се махом између 1956. и 1965, да би се у годинама које су уследиле њен ликовни концепт развијао у виду нових циклуса, али никада не одступајући од утврђених ставова. У позној фази је истраживала могућности експанзије облика и органског раста маса, излажењем из средишта композиције у хармонична пластична решења. Међу најзначајније циклусе спадају: Бремените форме, Удвојени облици, Близанци, Триноми, Плодови и распуклине, Пластичне површине, Рељефи. Освојене награде (Париз, 1959 – Прво међународно бијенале младих; Александрија, 1961 – Четврто медитеранско бијенале) и излагање на Венецијанском бијеналу 1962. говоре о њеном неоспорном значају и утицају – истиче наш саговорник, који ће бити и аутор поменуте ретроспективне поставке која нас очекује.
На њој ће поштоваоци стваралаштва ове уметнице моћи да уживају у радовима у камену и бронзи, њеним омиљеним материјалима, али и онима изведеним у мермеру, ониксу, гипсу и дрвету. Угођај ће употпунити архивски материјал, видео-снимци и документарне фотографије које су уступљене дигиталној архиви Куће легата љубазношћу породице Јанчић-Heinemann.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
