Legat Olge Jančić na proleće pred publikom
Na njeno umetničko formiranje uticali su profesori Lojze Dolinar i Toma Rosandić, razmenjivala je posete sa kolegom Henrijem Murom, a kritičar Hebert Rid uvrstio ju je u knjigu „Istorija moderne skulpture”. U karijeri koja je trajala više od pet decenija Olga Jančić (1929–2012) prešla je put od „akademskog realizma sa ekspresivnim impulsima i umerenom stilizacijom forme, okrećući se figuraciji inspirisanom arhaičnim oblicima, preko figuralno-asocijativno-apstraktnih oblika do apstraktnog vitalističkog koncepta forme”.
Legat koji je ova umetnica još za života formirala, poveren je na staranje Kući legata tek u martu ove godine, a na proleće 2018. javnosti će na izložbi biti prikazan izbor iz njene bogate zaostavštine koja broji 83 skulpture i reljefa.
Kako za „Politiku” objašnjava Dejan Vučetić, kustos Kuće legata, Ugovor o poklonu između naše poznate vajarke i grada Beograda potpisan je 20. oktobra 1993. i u njemu se nalazio precizan spisak dela koja je ona sama pažljivo odabrala i koja su ilustrovala sve faze njenog stvaralaštva, od 1945. pa do 1992. Nakon njene smrti, 25. oktobra 2012, ugovor je mogao da bude ispunjen.
– Međutim, na pravosnažnost tog ugovora se čekalo do 2017. jer gradska komisija koja je trebalo da se bavi legatom nije bila oformljena. U prvobitnom tekstu bilo je navedeno 90 radova ali je nakon popisa 2015, koji je sprovela Kuća legata, ustanovljeno da nedostaje sedam skulptura. Konstatovano je da su one najverovatnije nestale prilikom provala u atelje i kuću Olge Jančić gde su sve vreme bile smeštene – otkriva Vučetić malo poznate detalje i dodaje da je većina dela u dobrom stanju, osim nekoliko skulptura koje su ukrašavale kućni vrt umetnice na Senjaku, pa su bile izložene atmosferskim prilikama. Njima će konzervatori posvetiti posebnu pažnju.
Vučetić, potom, podseća da je Olga Jančić pripadala grupi umetnika koji su nakon Drugog svetskog rata svojim avangardnim idejama kreirali impuls modernih strujanja naše umetnosti. Sa nekolicinom vajara sa prostora tadašnje Jugoslavije ona je proširila opseg umetničkog delovanja van svoje sredine i izborila se za mesto unutar tokova zrele modernističke evropske skulptoralne prakse.
– Pored izvrsnosti tehničke izrade, njena dela su organska po svojoj dominantnoj ovalnoj formi, a duboko vitalistička po ideji koju je u njih utkala. Teme koje su je privlačile predstavljaju životne i životvorne principe i imaju za cilj da transponuju emotivna stanja, asocijacije i ideje u oblik, često izbegavajući elemente naracije, ističući nepromenjivost i večnost životnih sila čoveka i prirode. Razvoj njenog samosvojnog rukopisa i likovnog jezika desio se mahom između 1956. i 1965, da bi se u godinama koje su usledile njen likovni koncept razvijao u vidu novih ciklusa, ali nikada ne odstupajući od utvrđenih stavova. U poznoj fazi je istraživala mogućnosti ekspanzije oblika i organskog rasta masa, izlaženjem iz središta kompozicije u harmonična plastična rešenja. Među najznačajnije cikluse spadaju: Bremenite forme, Udvojeni oblici, Blizanci, Trinomi, Plodovi i raspukline, Plastične površine, Reljefi. Osvojene nagrade (Pariz, 1959 – Prvo međunarodno bijenale mladih; Aleksandrija, 1961 – Četvrto mediteransko bijenale) i izlaganje na Venecijanskom bijenalu 1962. govore o njenom neospornom značaju i uticaju – ističe naš sagovornik, koji će biti i autor pomenute retrospektivne postavke koja nas očekuje.
Na njoj će poštovaoci stvaralaštva ove umetnice moći da uživaju u radovima u kamenu i bronzi, njenim omiljenim materijalima, ali i onima izvedenim u mermeru, oniksu, gipsu i drvetu. Ugođaj će upotpuniti arhivski materijal, video-snimci i dokumentarne fotografije koje su ustupljene digitalnoj arhivi Kuće legata ljubaznošću porodice Jančić-Heinemann.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
